Избор оптималног система гајења шљиве

Аутор: draganadpetrovic
376 посета
  • Код старих, аутохтоних сорти шљива лако се издваја коштица од меса, имају висок садржај растворљиве суве материје, прелепу арому од које се добија специфична ракија.Али, има један недостатак који смо у старом систему гајења навикли,а препознатљиво је по томе да обично ова стабла старих сорти шљива буду под теретом рода и врло често изломљена у потпуности. Разлог није сортна особина већ је њено срастање грана под веома оштрим угловима и ово неминовно води ка очењивању под првим теретом рода.
    Природна одлика ове сорте је да јој тако срасту гране под тим оштрим углом који ствара у углу рачвања мртву кору која само прилику да под теретом рода дође до ломљења. Како ово можемо исправити? Па и црвена ранка може да се гаји уз мало помоћи. Ми обично нисмо навикли да режемо или радимо нешто са тим старим ракијским сортама већ да их гајимо онако како се природно развију. Морамо помоћи стаблу и итекако лепо реагује црвена ранка не на класичну резидбу већ рецимо дa јој само обезбедите да углови израстања гране не буду под оштрим углом. У почетним годинама по садњи да направите ситуацију управо да гране не буду под оштрим
    углом грањања и имаћете то очењивање далеко мање. То није класична резидба као резидба већ формирање неког облика. Имамо већ засаде у околини Чачка који су већ пет, шест, седам
    година и одлично су реаговали на ову меру. Само немојмо направити у почетним годинама грешку да дозволимо овакво срастање грана које неминовно води ка очењивању.
  • Осим црвене ранке у наредном периоду сигурно треба да завреди пажњу округлица или драгачевка, трновача можда из подручја Западне Србије, Косјерић, Бајина Башта има ову сорту и то су сорте које се враћају на велика врата.
  • Нешто што је у протеклих 20, 30 година по питању шљиварства у Србији дешавале су се велике промене. Мењала се од шљиве гајене и препуштене самој себи и традиционалног купљења шљива прелази се све више на стоне сорте шљиве,па опет задњих пет година имамо и повратак ракијских сорти шљиве. С друге стране имамо промене и по питању система гајења где су неки велики размаци садње бивали замењени чак и екстремно, претераним густим засадима шљиве.
  • Поставља се питање где је та мера? Имамо велики проблем и оно што се није променило последњих 30 година шљиварстава у Србији је била и остала једина подлога за гајење шљиве сејанац џанарике. Кад ми имамо с једне стране веома бујну подлогу као што је сејанац џенарика а желимо интензивне системе гајења онда сигурно можемо очекивати проблеме. Што се тиче подлоге нама је тај сејана џанарике више од 90% саднице у Србији. Радили смо нека истраживања са Сен жулијеном, са
    перлејом рецимо 20% кржљавијим подлогама, и о подлогама можемо дуго причати али ћу ја само поменути да је тренутно број 1 у Немачкој подлога бавалит пореклом од Вагенхајмове шљиве заштићена подлога и на њој су стабла шљиве око 30 посто мање бујна, односно 25 до 30 % кржљавија од сејанца џанарике. Е та подлога нам пружа мало више могућности да гајимо шљиву са мањим размаком садње. Међутим, док бавалит не дође у Србији као подлога на коју ћемо калемити наше сорте или бар у већој мери, за сад је има само у неким огледима, шта ми можемо да добијемо од сејанца џанарике као подлоге и сорти калемљене на њој. Који узгојни облик и
    размак садње и ту су велика одступања од 6×5, 7×6 па до 4×1 је ишло. Где је мера?
  • Шљива се најчешће данас може гајити са следећим узгојним облицима:
Илустрација: Проф. др Иван Глишић
  1. Пирамида као класичан узгојни облик. Што се пирамиде тиче добро познати узгојни облик за гајење шљиве који се карактерише јаким скелетом, 6 до 8, 9 скелетних грана при чему треба водити рачуна да те пирамиде шљиве буду заиста да горњи делови… да зовемо пирамида а да смо заправо
    обрнули пирамиду односно да буду јаче гране у горњем делу а слабије у вазном делу круне. Ту је већ приметан снажан вегетативни раст у вршним деловима круне док је у вазним деловима круне дошло до потпуног оголевања управо зато што су неправилним формирањем узгојног облика и касније резидбом засењени доњи делови круне, нема светлости, нема развоја, одумирање и вегетативни раст се премешта у врх.
    То није добра пирамида. Пирамида и не орезана треба да личи на пирамиду а затим следи нека лаганија резидба. Што значи да се грешке при формирању пирамиде углавном могу направити у почетку када биљка природно има потенцијал за развој ка врху а ви поравњате још две, три гране са тим. Онда нећете имати пирамиду него неку метлу. Те грешке нису проблематиче али их је касније тешко исправити и у почетку треба да направимо ситуацију у којој ћете имати одређене
    углове грањања односно обли пирамиде са ширим базним делом, уже и слабије гране у врху. Често је то потребно помоћи са неким помоћним средствима у почетку, нарочито код шљиве које су са оштрим угловима гранања као што је чачанска лепотица, чачанска родна. Оне траже да у првој,
    другој години мало то помогнете да отворите углове гранања ка базним деловима круне и после тога иде лагана резидба и одржавање пирамиде као узгојног облика. Може се и резидбом отварати круна али тада водити рачуна да се не ради класична резидба као што смо у књигама учили искључиво на спољни пупољак. То може код мање бујних подлога. Код бујне подлоге као што је џанарика резидба на класични,спољни пупољак ће дати грану под истим углом гранања као
    што је била. Боље је одабрати то да пупољак практично буде други или трећи испод места резања, па резати изнад тога па у резидби уклонити јединицу и двојку па имамо отварање круне.
Илустрација: Рездиба шљива чак и старих сорти се показала изузетно добро/ ФОТО: Pixabay

Поента код пирамиде је да базни део буде обрастао, да има пуно рода у базним деловима круне да је на дохват руке, односно нема премештања ни вегетативног раста ни родности у врх. Задржати форму пирамиде и код стабала старих 10, 15 година је циљ ако вам је ово избор као узгојни
облик. Предност пирамиде је што ви са 8,9 скелетних грана колико најчешће носи пирамида имате подмлађивање стабла при резидби на свих осам, девет тачака раста и практично стално подмлађујете та стабла која могу бити дуговечно млада стабла. Осим тога сам облик је у складу са природним растом биљке што је и најбоље.
Недостатак пирамиде је тешко формирање код узгојних облика које карактеришу оштри углови гранања, затим на плодним земљиштима пирамиде ће бити јако бујне, значи узгојни облик који вам измиче контроли и отежан рад механизације јер ви приликом формирања пирамиде добити
бочне гране јако широко у простор. Уколико одаберете овај узгојни облик препоручени размак садње је око 5 до 5,5 метара између редова и 3,5 до 4,5 метра код превише бујних сорти. Ово говорим о пирамиди на џанарици као подлози.
Обавезно врх и вршни део круне радите бар у летњој резидби након завршене бербе да олакшамо тај врх да довољно светлости дође до доњих делова круне и на тај начин ћете дуго имати пирамиду као узгојни облик који не измиче контроли.
Модификована пирамида вам није ништа друго до облик пирамиде где ћете негде у 7, 8 години смањити ту њему бујност управо уклањањем централне проводнице

Илустрација: Највећи принос остварује се на вретенастом изгледу стабла/ ФОТО: Pixabay
  1. Ваза као добро познати, лагани узгојни облик пријемчив за шљиву. Има три-четири скелетне гране, лаган је за рад и за све сорте прихватљив. Код овог облика бих само скренуо пажњу
    да код чачанске најбоље је са мало усправнијим гранама а код стенлеја десно са потпуно раширеном круном. Те вазе никада не измичу контроли, лепо обрастају лагане су за рад, лагане за
    формирање и касније за одржавање. Шта би били недостаци вазе? После 10, 15 године, јер овде се ради о четири основне пирамиде, односно немојмо дозволити да дође до тога скелетне гране, неминовно долази до премештања рода ка врху, оголевају тих четири – пет тачака раста, мањи је принос код вазе у почетним годинама по садњи. До четврте, пете године ви имате уклоњену проводницу и логично је да ће бити мањи род него код пирамиде, брже је старење стабала. И код
    вазе као узгојног облика имате отежан прилаз механизацији када раширите узгојни облик. Јесте све на дохват руке али је отежан прилаз механизације или постављања против радне мреже, система за наводњавање, а да не причам о могућности механизоване резидбе која је све више потреба, све је то отежано. Размаци приликом садње за вазу би исто били 5 до 5,5 метара међуредног размака пута 3,5 до 4 метра у реду у зависности бујности сорте и плодности земљишта. Код вазе
    треба водити рачуна, ако је могуће да не полазе гране из истог рачвишта, не са једне тачке зато што је мањи ризик од очењивања.
  2. Уска пирамида као прелазни облик од пирамиде ка вретену шљиве могло би да се примени код чачанке лепотице мање бујности.
  3. Рећи ћемо нешто и о вретенастом жбуну шљиве који је једно време био општи тренд да на џанарици као бујној подлози преведемо шљиву у потпуности да је гајимо са великим размаком садње на екстремно густу садњу која је ишла од 4 до 1 или 1,5 м. Код џанарике као подлоге и вретена као узгојног облика – значи имамо бујну подлогу а вретено захтева да имамо што мање скелета. Вретенасти жбун у бази треба да има скелетне гране дуж проводнице самообрастајуће
    дрво и то не може практично само са зимском резидбом. Ту мора пуно захвата у летњој резидби због контроле бујности.Џанарика је толико бујна подлога да захтева и рано летњу,летњу резидбу и пуно рада да би воћњак са вретеном као узгојним обликом изгледао као треба. Кад биљка достигне 11,12 година потребно је пуно рада да се то држи под контролом,пуно резидбе рано летње и после бербе обавезна резидба па плус корекција у зиму да би све то држало под контролом.
Илустрација: Ранолетња и резидба после бербе је обавезна, плус корекција током зиме/ФОТО: Pixabay
  • Густа садња може да има неке резултате, то савијање грана и да шљива рано пророди, фактички већ у другој години, у трећој да доне се значајан род, у 5,6,7 уз примену свих мера да добар резултат и да вам род буде на дохват руке.
  • Када упоредимо сва три система гајења после 10 година пирамиде и вазе су много бујније него вретенасти жбунови.Највећи принос у првих 5,6 година се остварује на вретену,следе пирамиде па вазе. Од 6, 7 године долази до уједначавања приноса по јединици површине и нема значајних разлика, наравно у зависности од сорте. Што се тиче крупноће плода ту није било значајнијих разлика. Што се тиче утрошка времена за резидбу било је потребно много више времена да
    се реже густа садња шљиве. Резидба густе садње шљиве јесте лакша јер су нижа стабла али није бржа. 60-100 сати рада по хектару код вазе па до 80 до 150 сати рада по хектару код пирамиде и вретена. Овај проблем је још израженији кад због мраза изда род. Ви сте орезали шљиву оштрије због густе садње а онда због мраза дође до проблема и имате толико снажан вегетативни пораст да отвори нове проблеме.
  • Који год узгојни облик да одаберете он треба да вам омогући висок и стабилан принос, добар квалитет плода али треба да буде практичан, да се лако формира, да омогући пролаз механизацији, да је прилагодљив постављану противградне мреже, система за наводњавање и антифрост система, да је економичан и исплатив. Закључак је густа садња шљиве и вретено као облик код слабо бујних сорти само на мањим површинама уз системе за наводњавање и пуно резидбе и летњи и зимски. Немој мо гледати шљиву као воћну врсту која је годинама била на маргинама, заслужује она много
    више, враћамо се традицији, ракија је диван производ али то није и једини производи. Ту су и суве шљиве, кандиране, у чоколади…
  • Извор: Агробизнис магазин
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар