У Шумадији увелико се врши резидба винограда. У винаријама које имају велике површине под виноградом са резидбом се креће још у децембру како би се сви зимски послови обавили до почетка кретања вегетације. Агрометеролошки услови тренутно погодују виноградима, а сама винова лоза може да издржи температуре спуштене и до минус 25 степени.
Винарија „Александровић“ у Тополи има чак 84 хектара под виновом лозом. Због тога се са резидбом винограда креће у децембру како би се подмириле велике површине, а до сада је завршено око 70 хектара. Резидба мора да се контролише јер од ње зависи и принос који ће се остварити у следећој берби.
„У нашим виноградима имамо два система узгојног облика, то је гијов двогуби узгојни облик и кордуница. Гијов двогуби је узгојни облик који се састоји од једног лука са једним кондиром, односно заменом и такав узгојни облик ми преферирамо код наших белих сорти винове лозе. Док код овог другог узгојног облика, кордуница, остављају се кондири и режемо на такозвана два окца са најчешће три или четири родна чвора. Такав узгојни облик преферирамо код наших црних сорти винове лозе“, саопштио је Горан Грујић, руководилац виноградарске производње у винарији „Александровић“, Топола.
„Како који виноград орежемо радимо поправку наслона. То је јако битно јер у току године долази до померања тих чеоних стубова где ми радимо на томе да сваки стуб искосимо као што треба да буде, да буду буквално сви као један. Затим иде замена поломљених сајли, јанкера и свега тога јер морамо на тој површини великој да водимо рачуна о свему томе. То иде након резидбе а после тог код белих сорти имамо јако битну операцију која мора да се ради, а то је везивање лукова“, изјавио је Стеван Прибановић, главни заштитар у винарији „Александровић“, Топола.
Илустрација: Резидба мора да се контролише јер од ње зависи и принос који ће се остварити у следећој берби
У Шумадији последњих година има све мање искусних људи који обављају резидбу, а такође виноградари размишљају и о нестабилним временским условима.
„До тог проблема долази јер се тим послом баве стари људи док су млађе генерације све мање и мање заинтересоване за тај посао. Један резач не може да се формира за једну годину него он постаје све бољи и бољи резач како пролазе године и како стиче све веће и веће искуство. Наши резачи који долазе код нас нису из овог краја јер људи из овог краја имају своје воћњаке и винограде и ми најчешће узимамо резаче који долазе са стране и то су резачи који долазе из околине Александровца и Крушевца“, додао је Грујић.
„Винограду а и осталим воћним културама није погодна баш блага зима. Оно што смо имали скоро до краја јануара је изузетно блага зима и то доприноси већој количини биљних болести и штеточина које лакше презимљавају те услове и можемо да очекујемо већи број тих паразита у току пролећа. Три најзначајније болести код винове лозе су пепелница, пламењача и трулеж. Оно што је битно је да се ради или зимско или пролећно третирање бакром“, рекао је Прибановић.
Црне сорте грожђа лакше подносе кратку резидбу док белима прија дуга резидба. Ако се резидба не уради на прави начин долази до високог вегетативног прераста што се касније одражава и на сам принос.
Извор: https://rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/sa-kakvim-se-problemima-suocavaju-vinogradari-u-sumadiji_1416548.html
