Зелена резидба вишања и трешања и зашто је важна

Аутор: draganadpetrovic
356 посета

Период летњег периода након бербе трешње и вишње (јул-август) идеалан је за обављање резидбе на зелено у свим типовима засада (екстензивни, полу и интензивни) због услова за спонтано зарастање пресека (високе летње температуре са мало или без икаквих падавина) и без појаве ретровегетације. Њено преимућство над зимском резидбом јесте у томе што је зарастање пресека много боље, нема неповољног дејства мраза на пресеке, дрво је мекше те је резидба лакша, итд. Ипак се зимска резидба (резидба на зрело) сматра главном а летња је само допуна или корекција зимске резидбе. Резидба у току вегетације више смањује активну лисну површину него зирнска резидба, услед чега се ремети физиолошка равнотежа између корена и стабла, што неминовно доводи до смањеног формирања цветних пупољака за наредну годину. Зелена резидба нарочито може да има непожељно дејство ако се изводи у јуну и јулу, јер се у то време уклања потпуно формирана лисна маса за коју је већ утрошена органска и минерална храна. Зелена резидба се углавном користи за уклањање бујних и непожељних младара (водопија) а треба је изводити у фази кретања вегетације и најбујнијег пораста. Исто тако, летња резидба је мање штетна ако се изводи после завршетка активног раста(августа).

Илустрација: Летња резидба је мање штетна ако се изводи после завршетка активног раста односно у августу
У полу и интензивним засадима трешње на генеративним подлогама и изданачке вишње зелена резидба је неопходна како би се избалансирао однос између бујности и родности у моменту диференцијације зачетака цветова у пупољцима и формирања родне површине за наредну годину. Осим замене носача родног дрвета старијих од три године услед њихове смањене продуктивности и ради уравнотежења односа родних гранчица различите старости (мајских китица и младара који ће при основи издиференцирати родне пупољке), у европским трешњицима и вишњицима се редовно спроводи и тзв. летња резидба на род. Резови се праве на младарима (овогодишњим прирастима) на једној трећини њихове дужине од врха. Циљ овакве резидбе је да се спречи удаљавање родне површине од стожине стабла. На прекраћеном младару резидбом се остављају пупољци при основи младара који ће се издиференцирати као родни до почетка наредне вегетације, као и пар вегетативних пупољака који ће обезбедити нов прираст у круни. Оваквим резовима су по правилу обухваћени младари по периферији круне који имају најбоље услове за развој (највећи притицај хранљивих материја и воде, најбоља осветљеност), па овакви помотехнички захвати на њима постижу и најбоље ефекте. Спроведеном резидбом такође се обезбеђује и боља просветљеност круне у тренутку диференцијације основних елеманата цвета у пупољцима, што је необично важно када се зна да је један од кључних фактора за диференцијацију родних пупољака код воћака управо светлост.

Илустрација: Летња резидба спроводи се у свим типовима засада
Летњу резидбу треба ускладити с могућим падавинама у периоду пре и после извођења ове операције. Наиме, на прекраћеним прирастима лако могу кренути пупољци под утицајем падавина и још увек високог нивоа ауксина (биљног хормона раста), чиме се ефекти резидбе анулирају. То практично значи да ако је година кишна или ако се воћњак наводњава, то може да омете диференцирање цветних пупољака због тога што воћка мобилише резервне органске материје за нов пораст вегетативних органа уместо за стварање цветних пупољака. Зато је неопходно пратити временску прогнозу и сходно томе одредити прави тренутак за спровођење резидбе.

Михајло Жикић дипл.инг.воћарства и виноградарства

Извор: Агробизнис магазин и ПССС

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар