Због чега је кромпир за годину дана поскупео 152,6 одсто?

Аутор: draganadpetrovic
426 посета

Пре неколико дана Републички завод за статистику објавио је да је у јуну, у односу на исти период прошле године, кромпир скупљи за 152,6 одсто, те је тако овај пољопривредни производ тренутно рекордер у поскупљењима.Килограм кромпира је између 100 и 120 динара на пијацама у Београду, у градовима у Србији нешто јефтинији, док су цене у појединим супермаркетима и више. То што је овај производ два и по пута скупљи у односу на исти период прошле године стручњаке не изненађује. Род је, већ сада је извесно, испод просека због суше, а цене инпута су веће између 30 и 50 одсто, па је реално очекивати да ове сезоне неће бити јефтиног кромпира.

Очекује се да ће приноси бити добри само на парцелама у Војводини које су наводњаване, а то је свега три до четири одсто укупне производње.

Како за „Политику” каже др Зоран Броћић, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду, цене су између осталог последица раста инпута у производњи. Само је ђубриво поскупело за око 300 одсто, а ако се томе дода и сушна година и ниски приноси, јасно је зашто је дошло до повећања цена.

– Прошле године смо имали увоз од више од 40.000 тона, а претпрошле смо имали вишкове и за извоз. За сада нема увоза, јер се приноси још процењују. Осцилација има не само у цени кромпира, него и других пољопривредних производа – наводи проф. др Броћић.Напомиње да су инпути у производњи кромпира порасли између 30 и 50 одсто и да је у таквим околностима реално очекивати раст цена, које можда и неће да се зауставе на овом нивоу.

– Произвођачка цена кромпира је између 40 и 50 динара. Већ сада је извесно да род неће бити чак ни просечан, него и испод просека. Према свим показатељима, реално је очекивати да цене расту, јер расту и трошкови производње – објашњава професор Броћић.

Илустрација: Произвођачка цена је између 40 и 50 динара

Просечна потрошња ове намирнице у Србији је око 30 килограма по становнику, међутим јасно је да је ово наше основно поврће и да потрошачи брзо реагују на поскупљење.

Како објашњава Милан Простран, агроекономски аналитичар, Србија је некада производила и до 800.000 тона кромпира који је увек имао прихватљиву цену за све категорије становништва. Међутим, ова производња је деценијама десеткована и сада она осцилира у зависности од године до године.

– Кад произвођаче обрадује цена, онда се површине под овом културом повећавају, али иначе имамо традицију у овој производњи и изузетне природне услове, међутим то није довољно. Ове године доживљава ренесансу, цена ће многе охрабрити да уђу у производњу, али потрошачи неће бити баш задовољни – каже Простран.

Објашњава да је глобално ситуација у пољопривреди лоша, да је крајње неизвесно до када ће трајати, те предлаже да држава предузме неке конкретније мере како на тржишту не би било великих осцилација у будућности.

– Време је да се размисли о доношењу закона о системском регресирању инпута у производњи, попут ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и горива… Ми не знамо колико ће дуго да траје оваква ситуација у свету, а немамо модел за решавање проблема у оваквим глобалним условима. Такође би требало размотрити и повећање аграрног буџета – додаје Простран.

Илустрација: Много је чинилаца који су допринели скоку цена

Највећа производња кромпира била је у Моравичком и Златиборском округу, одакле је стизала четвртина укупне производње у Србији. Сада примат преузимају равничарски крајеви, а како кажу оба стручњака разлог је више могућности за наводњавање, а дошло је и до укрупњавања произвођача и уговарања производње са прерађивачима.

Извор: https://www.agrotv.net/zbog-cega-je-krompir-za-godinu-dana-poskupeo-1526-odsto/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар