Површине које су пролетос засејане кукурузом у БиХ су скоро дупло мање у односу на оне лани, а не очекује се побољшање ситуације.Наиме, према подацима Агенције за статистику БиХ, ове године су засијане површине и засади на крају прољећне сјетве под кукурузом износили 115.599 хектара, а у претходној години 200.603 хектара.
Разлог томе, према ријечима Стојана Маринковића, предсједника Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, је што је ова ратарска култура заузела мање површине јер је била изузетно скупа сјетва.
„Можда ће се ствари мало поправити, али остаје да се види јер нас очекују поново веома скупа сјетва и неизвјесност, али то није само код нас, већ је таква ситуација свуда у свијету. Пољопривредници су смањили површине под кукурузом првенствено због изузетно скупе сјетве, али у неким моментима је на то утицао и недостатак ђубрива и његова енормно висока цијена“, истакао је Маринковић за „Независне“.
Илустрација: Уместо кукуруза ратари бирају друге културе за узгој
Како каже, очигледно је да енергетска и свјетска криза узимају данак и код нас, узевши у обзир цијене сјемена, ђубрива и горива, а који заузимају више од 75 одсто уђела у сјетви.
„Нек нам је Бог на помоћи! Пратићемо шта се дешава па ћемо се и ми опређељивати за културе које су рентабилније“, нагласио је Маринковић.
Његове ријечи потврђује и Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, који истиче да је на прољеће поскупјело гориво те минерално гнојиво, сјемена, али и све остало.
„Све што се користи у овој врсти производње је поскупјело за око 400 одсто, тако да пољопривредници нису имали средстава да посаде више хектара и десило се то што се десило. Мислим да ће и у будућности бити исто јер је све прескупо и не исплати се више садити“, казао је Бићо за „Независне“.
Према његовим ријечима, све ово се увози по далеко нижој цијени те људи не желе ризиковати.
„Осим тога, ту су и временске непогоде па онима који уложе униште и то мало што имају“, додао је Бићо.
Осим кукуруза, ове године у БиХ је посађено и дупло мање тритикала, а као главни разлог Маринковић наводи да пољопривредници нису заинтересовани за ову ратарску културу.
Наиме, на прољеће је засађено 5.090 хектара тритикале, док је прошле године тај број износио 12.825 хектара.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, током ове године је од укупних засађених површина под житарицама било 69,72 одсто, индустријским биљем 5,96 одсто, док је под јагодама и поврћем, укључујући диње и лубенице, 10,38 одсто, те 12,70 одсто крмног биља.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Skupa-sjetva-smanjila-povrsine-pod-kukuruzom/740738
ФОТО: Pixabay
