Светски дан јабуке обележава се 20. октобра, а да ли знате како је ова воћка стигла у Србију и зашто су се кроз историју око ње испредали митови?Вероватно не постоји воћка која је тако често била тема митова, народних предања и уметничких дела као што је то јабука.
Од библијске приче до симбола једног од најпознатијих произвођача компјутера и телефона на свету, прешла је дуг пут кроз историју и оставила траг у култури многих народа.
Јабука није важна само за душу него и за тело, па стручњаци препоручују да се редовно узима због бројних бенефита по здравље.
„Заиста важи правило једна јабука на дан, доктор из куће ван“, каже докторка Јелена Дивчић за ББЦ на српском.
Где је порасла прва јабука?
Наука не може са сигурношћу да каже на ком простору је израсло прво дрво јабуке, али трагови воде до Кине и Централне Азије, пише магазин Нејчр (Натуре).
Генетска анализа гајених врста јабука показује да потичу из брдовитих предела Казахстана.
Преко брда и долина, спакована у пртљажнике које су на леђима носиле камиле магарци, јабука је трговачким Путем свиле из Азије стигла у европске земље.
Код нас се данас узгаја на десетине сорти јабука, а у овим крајевима су тако дуго да за многе сорте постоје балканска имена – крстовача, кожара, шимширка, белојабука, девојачка црвенка, овчји нос…
У Србији, јабука расте на скоро 25 хиљада хектара, а у земљи се у просеку произведе преко 300 хиљада тона годишње, показује новија анализа стручњака са Универзитета у Новом Саду.
Већ стотинама година, у хришћанској традицији приповеда се прича Адаму и Еви који су истерани из зато што су на наговор змије појели забрањено воће.
Ова сцена из Библије повремено се може видети на олтарима православних цркава у Србији – Адам и Ева стоје под крошњама дрвета и беру јабуке.
Међутим, Библија у оригиналу не прецизира да се ради баш о јабукама, већ наводи да су „окусили плод са Дрвета познања добра и зла и тиме преступили Божју заповест“.
Постоји могућност да је јабука у библијску причу ушетала тек пре нешто више од 350 година и стекла статус забрањеног воћа и то кривицом једног енглеског песника, пише НПР.
Џон Милтон, стваралац из 17. века, у поеми Изгубљени рај даје драматизацију библијске приче и углавном говори о „плоду“.
Међутим, у 10.000 стихова чак двапут се помиње реч јабука – омашком или намерно, тешко је рећи неколико стотина година касније.
У ликовној уметности, јабуке су се у причу о Адаму и Еви умешале чак раније.
Око 100 година пре Милтонове поеме, венецијански сликар Тицијан представио је Адама и Еву како једу јабуке.
Али, било је и других интерпретација – Микеланђело је у Сикстинској капели насликао дрво смокве, док је немачки уметник Алберт Дирер приказао први библијски пар како једе јабуке под крошњом од смоквиног лишћа.
Јабуке које су кројиле историју
Према познатој легенди, једна јабука је крајем 17. века одиграла историјску улогу у развоју науке.
Енглески физичар Исак Њутн, човек којем свет дугује објашњење зашто предмети не лебде него се закуцавају за тло, наводно је дошао на идеју о постојању гравитације видевши јабуку како пада са дрвета.
Када је спазио јабуку како се одваја од дрвета и пада директно наниже, Њутн се запитао зашто је пала баш тако, а не у страну или на горе.
Својеврсна ода Њутновом открићу данас је јабучица која светли на лаптоповима и сребри се на телефонима – лого америчког произвођача Епл.
Осмислио га је Роналд Вејн 1976. године, а желео је да прикаже воћку која је инспирисала важно научно откриће и то након што је дошло време да се пензионише првобитни лого компаније – Исак Њутн.
Лого садржи и алузију на библијску причу – јабука је грицнута.
„Воће познања, јабука. Порука је једноставна и јасна“, рекао је оснивач Епла Стив Џобс.
„Моја си од злата јабука“
Помињање јабука у српским народним песмама старије је од успомена на Косовски бој из 14. века, када су се сукобиле српска и турска војска.
„Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану“, каже народна песме преткосовског циклуса Зидање Скадра, а метафора се односи на вољену жену.
Међутим, јабука као реч за тепање није била резервисана само за жене – „Ој, Стојане, јабуко од злата“, наводи се у песми Ропство Јанковић Стојана, која спада у хајдучке и ускочке.
Ова метафора је тако универзална да је успела да се усели и у ауторску музику која је настајала много векова касније.
„Моја си од злата јабука“, гласи рефрен песме Yу групе из 1987. године.
Исте године, у Сарајеву је изашао албум-првенац данас култне југословенске рок групе Црвена јабука и то са једноставном фотографијом сочне воћке на омоту.
У српској традицији, јабука је симбол љубави и плодности, али и мржње и раздора, пише уредница Речника Српске академије наука и уметности др Радојка Вуксановић.
Традиционално је била део церемоније веридбе – будућа свекрва понудила би снаји позлаћену јабуку са рузмарином, а ако девојка прихвати, говорило се да је узела јабуку.
Међутим, слање и примање јабуке у народним песмама означава позив на двобој.
До данас се одржала традиција гађања јабуке на венчањима, где симболизује плодност.
Зашто се каже ‘јабука раздора’?
Према старогрчком миту, богиња раздора по имену Ерида се наљутила што је други богови нису позвали на славље.
Зато је одлучила да међу званице баци јабуку са натписом Најлепшој.
Богиња брака Хера, богиња рата Атена и богиња љубави Афродита су се посвађале коме ће припасти.
Врховни бог Зевс није дозволио да било ко од богова буде судија, па је наредио да пођу једном смртнику, Парису, да он пресуди.
Богиње су му обећавале разне ствари за узврат ако баш њима да јабуку, али је Афродитино обећање било најпримамљивије – рекла је да ће му дати Хелену, супругу тројанског краља Менелаја.
Афродита је добила јабука, а обећање је испуњено.
Тако је почео Тројански рат.
Зашто су јабуке добре за здравље?
Јабука има мало калорија, тек око 50, а много корисних материја, као што су влакна, потасијум и витамин Ц, пише ББЦ гуд фуд.
Ово воће позитивно утиче на људски организам тако што смањује холестерол и ризик од дијабетеса, штити срце и јача кости.
„Најбоље је да се једу свеже, а могу се узимати сушене или куване“, каже докторка Дивчић.
Али, не треба да их љуштите.
„Највећи број витамина и антиоксиданаса налази се у кори, па их тако треба и јести“, додаје.
Зелене, жуте или црвене, слаткасте или прокиселне – све су једнако корисне за здравље.
Добра вест за све љубитеље јесте да је сезона јабука у јеку – само треба да одаберете омиљену сорту.
Које су најпознатије сорте јабука у Србији?
У Србији је водећа сорта јабуке још увек Ајдаред са учешћем од 20 до 25 одсто у структури производње, мада последњих неколико година постоји приметан тренд увођења других врста као што су Грени Смит, Златни Делишес и Јонаголд, оцењује се у извештајима Министарства пољопривреде.
Златни делишес
Ова зимска сорта јабука је добијена крајем 19. века у САД.
Власник једног расадника – Пол Старк, наденуо јој је име Голден делициоус, а масовна производња је почела 1916. и данас је најзаступљења сорта јабука на свету.
Грени смит
Ова јабука води порекло из Аустралије.
Сорта грени смит је погодна за плантажни узгој, а берба почиње крајем октобра.
Месо је хрскаво, киселкастог укуса, слабе ароме са мањим количинама шећера.
У континенталним пределима добија црвенкасту боју по кожици.
Као опрашивач добар је за друге сорте.
Ајдаред
Ајдаред је америчка сорта (Идахо ред) настала 1935. године и данас је најпопуларнија јабука у Србији.
Има крупан и леп плод доброг укуса и може дуго да стоји, а да се не поквари.
У Србији је 67 одсто површина под том сортом јабука.
Јонаголд
Сорта јонаголд произведена је први пут у САД, а у масовну производњу је уведена 1968. године.
Има високу продуктивност, а берба је крајем септембра.
Карактеристична је сорта за чување у хладњачама.
Месо је зелено жућкасто, сочно, дискретне ароме и кислекасто-слаткастог укуса.
Извор: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=21&nav_id=1939548
