Зашто је све мање ивањичког кромпира?

Аутор: draganadpetrovic
157 посета

Узгој кромпира је тежак и неизвестан посао. После неколико лоших сезона у ивањичком крају магацини су празни. Прошлогодишњи род је продат, али их сада брину поскупљење производње и умањени приноси због суше.Скоро три деценије Маџаревићи из ивањичког села Лиса баве се ратарством. Годишње са око 20 хектара произведу од 350 до 450 тона меркантилног и семенског кромпира. Добар квалитет дугују подручју где рељеф, клима и земљиште не захтевају пуно хемијског третмана, али и чувању традиционалног начина производње.
„Фактички сва семенска роба која се користи за садњу и у Војводини и у чачанком крају и у шабачком крају долази са ових подручја. Зато што то семе даје много, много боље приносе него семе које људи могу тамо да производе“, каже Марко Маџаревић, произвођач из села Лиса код Ивањице.

Илустрација: Производња кромпира је тежак и неизвестан посао

Производња у планинском крају сувим ратарењем кажу мукотрпан је и захтеван посао. Уз све погодности ивањичког краја за гајење ове културе, парцела под кромпиром је све мање, па произвођаче не чуди увоз.

„Код нас овде је свака кућа некад садила кормпир, сад нема нас можда 7,8 људи који сади, остало је то тако да ових стари су не могу да раде, а и овако је скупо то тако да све је мање. Вероватно да фали кромпира на тржишту, зато се и увози“, каже Радован Зечевић, произвођач из села Кушићи код Ивањице.

Док су на планини Јавор прошле године били задовољни солидним приносима, да се увећа овогодишњи род, кажу, можда ће помоћи касније сорте. Због суше сматрају кромпира ће бити мање од досадашњих 25 до 30 тона по хектару. А због поскупљења производње још не могу да извуку рачуницу.

„Углавном све је скупље, нешто и по три пута скупље. Углавном ђубриво, највећа ставка је ђубриво пошто ми на овим нашим подручјима користимо од тоне и по до две по хектару. Земља је шесте, седме класе тако да ако се не подбаци мало више ђубрива не може се очекивати неки приноси“, каже Радован Зечевић.

У ивањичком крају, ова ратаска биљка је на другом месту после узгоја малине. Произвођачи надалеко чувеног кромпира кажу гарантују за квалитет, сналазе се за пласман, али још не могу бити сигурни да ли ће ове године имати зараду.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4935203/ivanjicki-krompir.html

ФОТО: Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар