Зашто је кромпир три пута скупљи него лане?

Аутор: draganadpetrovic
21 посета

Цена кромпира у Србији већа је 293 одсто него у априлу прошле године, саопштио је Републички завод за статистику. Цене пољопривредних производа у просеку су повећане за 30 одсто.На ужичкој пијаци сезонског воћа и поврћа у изобиљу, али кромпира који је на цени, чини се, најмање. За килограм тек пристиглог, младог кромпира треба издвојити од 120 до 150 динара, док и стари држи сличну цену.
Углавном веома тражен на пијацама је ивањички кромпир. Караклајићи на 1.000 метара надморске висине под том културом имају три хектара. Кажу, због несигурне производње морају да комбинују сточарство са узгајањем малине и кромпира.

„Кад би била цена као ове године, овог пролећа 40-50 динара, могло би да се функционише. Јесте све поскупело и гориво и ђубриво, али међутим кад би се задржавала ова цена могли би сасвим нормално да живимо и функционишемо“, поручује Миладин Караклајић, село Брезова.

У пожешком крају после прошлогодишње суше многи су преполовили производњу и уместо кромпира посејали пшеницу. Ипак се надају доброј цени.

„Не сијем више много. Само за себе, колико да имам, па нек буде и 500 динара и дај боже да буде скуп, јер људи се муче, то је огроман терет кромпир“, поручује Братислав Филиповић, село Душковци.

„Очекујем ове године добру цену кромпира, с обзиром да је вештачко ђубриво поскупело свуда у свету, значи неће бити нигде јефтине производње“, додаје Илија Миросавић, село Табановићи.

Илустрација: Повртари кажу да је све поскупело па и производња кромпира

Некада је највећа производња кромпира била у Моравичком и Златиборском округу, где се производила четвртина укупних количина у Србији. Сада, примат преузимају равничарски крајеви.

„У Војводини је могућа потпуна механизација тог пољопривредног процеса, дошло је до укрупњавања произвођача, специјализације, уговарање производње са прерађивачима, такође им иде у корист“, објашњава проф. др Зоран Броћић, Пољопривредни факултет у Београду.

Произођачи у западној Србији кажу да их годинама прате бројни проблеми.

„Одсуство сваке добре организације где су мали произвођачи удружени, где могу да одговоре захтевима глобалног тржишта и са друге стане огроман увоз, неконтролисан увоз кромпира. Нећете веровати ове године, ја мислим, негде око 50.000 тона меркантилног кромпира“, наглашава Ратко Вукићевић, произвођач из Гуче.

Уз добру цену и организовану производњу, кажу, и прерада кромпира донела би сигурнији пласман и мању бригу произвођачима.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4852128/kropir-cena-poskupljenje.html

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар