Зашто је боб биљка будућности?

Аутор: draganadpetrovic
87 посета

Боб потиче са Далеког истока и представља једну од најранијих култивисаних прехрамбених махунарки у свету. Временом га је из узгоја изгурао пасуљ, а потом и соја. Када је реч о нашим просторима, ова махунарка дуго времена била је традиционална биљка Балканског полуострва.Највећи произвођач боба у свету данас је Кина која га је у 2019. години произвела 1,74 милиона тона, следи је Етиопија са 1,01 милиона тона, Уједињено Краљевство са 547.800 тона, Аустралија са 327.000 тона, па Француска са 177.000 тона. Међу првих десет глобалних произвођача су и Судан, Немачка, Италија, Литванија и Египат, показују подаци статистичког сервиса Тридге. О његовој ревитализацији сведочи и податак да је његова производња у Немачкој у петогодишњем раздобљу (2014 – 2019) порасла за чак 82%, а у Италији 77%.

Када је реч о трговинској размени, највише га извози Аустралија, чији је извоз боба у трогодишњем раздобљу порастао за 44%, пише еКапија.Боб се до недавно већином користио као сточна храна, а данас се ова култура сврстава у културе будућности. Иако је просечни европски принос двоструко већи од светског, постоје разлике унутар саме Европе. Тако је у Португалу, на пример принос 0,8 т/ха, а на северу Француске пет до шест тона за хектар. У Великој Британији он износи 4,9 т/ха за озими као и 4,4 т/ха за јари.
Принос итекако зависи од сортимента, сетвеног склопа, климатских и многих других услова, али се сматра да је потенцијал ове културе чак до девет тона за хектар.Како оцењују стручњаци, узгој боба прате и проблеми попут напада штеточина и болести, а посебно антракнозе, браон пегавости и рђе.
Сматра се, с обзиром на све већу потражњу за биљним протеинима – боб је култура будућности.

Илустрација: Боб је једна од најраније култивисаних махунарки/ Фото: Pixabay

Зашто је боб ођедном тако популаран?
Чему боб поред соје, питају се многи. Растуће тржиште намирница базираних на биљним протеинима стално тражи нове изворе за њихову производњу. Осим тога, соја није на добром гласу будући да је према ЊЊФ-у тај усев други највећи узрочник крчења шума, а може бити и високо генетски модификована и садржи резидуе хербицида.Све је ово важно наредним млађим генерацијама које су много осетљивије на заштиту природе и чије су прехрамбене навике све више окренуте здравијим, одрживијим алтернативама.

Осим тога, како пишу на страницама Копенхашког универзитета, када је реч о укусу, ниједна махунарка не може да се такмичи са бобом и другим изворима биљних протеина. Истраживања спроведена у Данској су показала како изолат протеина који се добије механичком обрадом боба, односно мокрим фракционисањем, задржава природно светлу боју, неутралан укус и добру текстуру што је врло важно при изради намирница попут бургера, кобасица, намаза, биљних фалафела и сличних производа који доживљавају прави процват на западном тржишту.

Илустрација: Боб је велики извор биљних протеина/ Фото: Pixabay
  • Наши резултати показују да овом методом значајно повећавамо садржај протеина. Осим тога, тестови показују да смо добили готово једнако лако пробављиве беланчевине као и када разграђујемо протеине ​​из животињских производа, попут меса и јаја – изјавила је један од истраживача, Ибен Лике Петерсен.
    Можемо закључити како ће узгој боба и прехрамбене иновације бити следећа топ прича на светском тржишту.
  • Извор:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovo-je-biljka-buducnosti-prinos-cak-do-devet-tona-za-hektar/1zwy037
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар