Заштита јабуке од бактериозне пламењаче

Аутор: draganadpetrovic
382 посета

Бактериозна пламењача јабуке, коју проузрокује фитопатогена бактерија Erwinia amylovora, је најзначајнија и економски најштетнија бактериоза јабуке. Умањује не само текући годишњи принос и квалитет плодова, већ неповољно утиче и на производњу у наредним годинама, сушећи родне гранчице и гране, доводећи често нападнута стабла до потпуног сушења.

Јабука је најосетљивија у фази цветања према бактерији E. amylovora,ако временски услови погодују развоју ове бактерије, може доћи до масовне инфекције цветова. Након времнских непогода праћеним олујним ветром и градом могу настати повреде и ране кроз које продире E. amylovora.

Велики значај ове болести условљен је и коришћењем осетљивих сорти и подлога у савременој производњи јабуке. Услед некрозе и изумирања ткива грана и гранчица долази до промена испољених у виду палежи, односно стиче се утисак да је стабло јабуке као ватром спаљено. Због тако карактеристичног симптома оболелих биљака потиче и назив болести – бактериозна пламењача („fire blight“).

Најзначајнији типичан симптом је појава повијених младара у виду ,,пастирског штапа” на врховима. Код јачих инфекција долази до појава рак рана на скелетним гранама и на деблу, бактерија може довести до потпуног пропадања младих засада јабуке.

Илустрација: јабуке су најосетљивије у периоду цветања

Једна од најзначајнијих превентивних мера је употреба здравог сертификованог садног материјала приликом подизања вишегодишњих засада јабуке. Приликом избора парцела за заснивање засада треба избегавати земљишта лошег механичког састава и слабо оцедна земљишта.

Уколико је земљиште забарено обавезно је постављање система за одводњавање (дренажу парцеле). Воћњаке не подизати у правцу дувања доминирајућих ветрова, јер се бактерија тада лакше шири услед повреда насталих после јаких удара ветра. Уколико се у близини налазе биљке спонтане флоре – дивља крушка и глог пожељно их је уклонити јер могу бити извор инфекције.

Пре ђубрења засада обавезно урадити анализу земљишта на основне параметре плодности, ђубрива применити по препоруци стручњака. Азотна ђубрива се морају примењивати у редукованим количинама да би се избегла претерана бујност засада и интензиван пораст младара, самим тим и осетљивост биљака.

Фосфорна и калијумова ђубрива оптимално примењена имају позитиван утицај на отпорност биљака према бактерији Е. амyловора. Гајење отпорних сорти јабуке је значајна мера у сузбијању бактериозне пламењаче, међутим све водеће сорте и подлоге јабуке су осетљиве према овом патогену.

Веома осетљиве сорте јабуке су: ајдаред, јонаголд, јонатан, гала, глостер, пинк лејди, бреборн, фуџи и подлоге М 9 и М 26. Умерено отпорне сорте јабуке су: златни делишес, грени смит и подлога ММ 106. У отпорне сорте јабуке спадају: црвени делишес, прима, и подлога М 7. Ако се у засаду примењује наводњавање воћака користити систем кап по кап да би се избегло влажење листа и целих биљака.

Никако не треба користитi системе за наводњавање орошавањем, како се не би повећавала релативна влажност ваздуха и влажење биљака, а самим тим и до стварања повољних услова за инфекцију биљака. Избегавати касну обраду земљишта која подстиче развој нових зељастих младара који су осетљиви према бактериозној пламењачи.

Илустрација: Избегавати влажење листа

Примена механичких мера заштите у сузбијању Е. амyловора има велики значај. Механичким мерама сузбијања се уклањају већ инфицирани органи воћака да би се колико је то могуће залечиле и зараза зауставила, да би се спречило ширење на суседна здрава стабла и остваривање нових инфекција.

Ове мере се обављају током зимских и летњих месеци, а заснивају се на механичком уклањању оболелих биљних делова – младара, тањих и дебљих грана, одстрањивању рак-рана са оболелих рамених грана, као и крчење јаче оболелих стабала.

Тање гране треба резати на 30 цм испод прелаза здравог у оболело ткиво, а дебље гране треба уклањати на 50 цм испод зараженог ткива. Оболеле, орезане биљне делове треба изнети из воћњака и обавезно спалити. Код обављања зимске и летњеје резидбе обавезно применити мере дезинфекције прибора за рад, маказа и тестера, којима се одстрањују оболели биљни делови.

За дезинфекцију прибора за рад најчешће се користи 70 % етил алкохол или 10 % натријум хипохлорит. Након обављених механичких мера повређена места треба дезинфиковати 70 % етил алкохолом, а веће пресеке настале орезивањем премазати калемарским воском да би се спречио даљи продор патогена и поспешило зарастање.

Рак-ране треба одстранити љуштењем оболелог ткива, захватајући притом здраво ткиво. Тако повређена места такође треба дезинфиковати 70 % етил алкохолом или 10 % натријум хипохлоритом и премазати воском. Код јачег напада препоручује се крчење потпуно уништених стабала и њихово спаљивање ван засада након вађења.
За хемијску заштиту од бактериозне пламењаче произвођачи у нашој земљи на располагању имају једињења бакра – Cu из бакар хидроксида.

Илустрација: Болести могу драстично да умање род

Међутим, услед могуће фитотоксичности јона бакра на ниских температура примена је ограничена током фазе мировања или до одређене фенофазе развоја биљака. Примена бакарних једињења усмерена је на зимско третирање или почетак вегетационе сезоне, пошто касније могу деловати фитотоксично у стандардним концентрацијама.

Стога се бакарна једињења током цветања примењују вишекратно применом ниже концентрације. Због ограниченог системичног и куративног деловања најбоље их је користити превентивно, два до три пута у току цветања, у сагласности са прогнозом појаве бактериозне пламењаче. Препарати Funguran-OH и Patrol (а.м. бакар-хидроксид) регистровани су за примену у засадима јабуке у концентрацији 0,05-0,06% у току раста и цветања, у зависности од инфекционог потенцијала патогена и услова за заражавање, у интервалима од 10 дана.

У нашој земљи, као побуђивачи отпорности и на бази активне материје фосетил-алуминијум, за примену у засадима јабуке, регистровани су препарати: Aliette flash, Fortuna, Fosco и Legat, превентивно у фази интензивног пораста и цветања. У новије време у нас у заштити јабуке од секундарних зараза од бактериозне пламењаче регистрован је препарат Регалис плус – регулатор раста на бази активне материје прохексадион-калцијум.
др Милан Шевић ПССС Београд

Извор: Агробизнис магазин ПССС

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар