Узрочник лисне буђи (плеснивост) парадајза (Fulvia fulva) јавља се искључиво на парадајзу гајеном у заштићеном простору, а у случају јачег напада може проузроковати економску штету због смањеног приноса и успореног зрења плодова. Услови који доводе до појаве болести су најчешће висока релативна влажност ваздуха (преко 80%) и сувише густ скуп биљака који онемогућава проветравање. Претходних година болест се јављала само у фази бербе, али ове године због повећане влажности, болест је широко присутна и изазива оштећења лисне масе.
Симптоми болести се најчешће јављају на листовима, али се могу јавити и на петељкама, цветовима, стабљикама и плодовима парадајза. На лицу листа најпре се јављају светлозелене или жуте мрље нејасних ивица, а на полеђини листа, наспрам пега, гљива спорулише, што се види у виду карактеристичне маслинастозелене соме и густог премаза. . Под повољним условима, баршунасти премаз се шири, покривајући цео лист, који некротизује, увија, вене и суши. Пошто је релативна влажност ваздуха знатно већа у близини земље, доњи листови су најчешће нападнути на почетку болести, након чега се болест шири ка врху биљке. Заражени листови прерано опадају. У нашим условима, симптоми болести се ретко јављају на отвореном терену, осим у условима високе влажности.
У условима спољашње средине, патоген се одржава у земљишту као сапрофит, или на биљним остацима у виду склероција и конидија. Такође, патоген се може пренети зараженим семеном парадајза. За развој ове гљивице од пресудног значаја су температура и релативна влажност, тако да се инфекције јављају на температури од око 22-24°Ц и влажности од 90-95%.
Узимајући у обзир циклус развоја печурака и оптималне услове за развој, најбољи резултати контроле постижу се применом плодореда, уништавањем биљних остатака, дезинфекцијом земљишта и семена, коришћењем здравих расада, гајењем отпорних сорти и хибрида, избегавањем прекомерног наводњавања и прегусте садње. , и редовно проветравање објекта . Парадајз за успешан раст и развој захтева нижу релативну влажност ваздуха, па је током целе вегетације оптимум 50-60%, а током цветања 45-50%. У условима високе релативне влажности ваздуха биљке су осетљиве на појаву болести, ђубрење, смањена је транспирација, а самим тим и нормална исхрана биљке. Ако се појаве први симптоми, потребно је третирати фунгицидима, како се болест не би ширила и изазвала дефолијацију, већ тек након што се са биљака уклоне заражени листови. Већина фунгицида који се користе за сузбијање пламењаче и црне пегавости парадајза ефикасна је и против узрочника пепелнице на листовима парадајза. Најчешће се користе препарати на бази активних супстанци дифеноконазола и азоксистробина.
Текст и фото: Милица Велетић, Сваетодавна служба Републике Српске