Топло и сушно време које је претходило овом кишном периоду је погодовало развоју и размножавању инсеката као што су гриње и трипци. Међутим, овај период је свакако имао утицаја на пољопривредну производњу.Обилне падавине након сушног периода подстичу развој штетних организама на биљу. О томе како су угрожени воћарство, ратарство и повртарство, и шта чинити са културама, говорила је стручњак Прогнозно извештајне службе за заштиту биља Војводине, Милена Марчић.
На свим локалитетима где је дошло до градоносних падавина дошло је до механичких оштећења самих биљака па постоји опасност од напада различитих проузроковача, трулежи, гљивичних и бактеријских обољења. Због тога би требало чим временски услови дозволе да се уради једна заштита, да се све те ране прекрију слојем фунгицида и бакерицида, како не би дошло до продора штетних организама.
Ако говоримо о воћу, код јабучастог би требло извршити заштиту са неким од препарата на бази бакра у нижим концентрацијама или применити неке од препарата на бази фосетил алуминијума, поготову у оним засадима где имамо присутне симптоме бактериозне пламењаче.
Код коштичавог воћа, у оваквим условима, постоји опасност од заражавања плодова гљивама које проузрокују трулеж тако да би требало сад применити заштиту од пороузроковача трулежи али да се у исто време обрати пажња на каренцу. Актуелна је и заштита од гљивиног и бресквиног смотавца и од инсеката.
У овом периоду лозу треба заштити од проузроковача сиве трулежи те предлажемо заштиту фунгицидима који имају дејство и на пепеплницу и препаратима на бази бакра.
Код ратарских култура се сада не може на заштити много учинити. Ипак треба обратити пажњу на усеве шећерне репе тј. на пегавост листа па стручњаци препоручују, што пре, примену заштите комбинацијом превентивних и системичних фунгицида.
Што се тиче поврћа у градоносно погођеним крајевима, препоручује се заштита контактним фунгицидима и бактерицидима (препапрати на бази бакра и манкозеба) али и заштита од штеточина (кромпиров мољац).
Због евидентних климатских промена је неопходно да се пољопривредни произвођачи придржавају плодореда, хигијене самих парцела, да се уклоне дивље врсте око производних засада и постављање ловних клопки за масовно изловљавање.
Извор:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/saveti-strucnjaka-poljoprivrednicima-nakon-padavina-(audio)_1258949.html
