Чичак – коров опасан за усеве, људе и стоку

Аутор: draganadpetrovic
94 посета

Чичак или обична боца је једногодишњи усколисни коров који се одомаћио на нашим њивама. Пољопривредницима прави озбиљне проблеме јер се брзо и лако шири, а тешко уништава. Најчешће се јавља у руралним деловима поред запуштених путева и река, а као коров у њивама лако се запати у пољима кукуруза, соји, шећерној репи, сунцокрету, у баштама, док се ређе јавља у воћњацима и виноградима. У питању је врло инвазиван коров који утиче на екосистем што временом доводи до нестанка аутохтоних биљка подручја на коме се настанио.

Илустрација: Чичак свуда успева и у њивама и каменитим подручјима

Пренет из Далмације
Чичак (lat. Xanthium strumarium) је коров из породице Asteraceae. Име овог корова вуче корен из грчке речи xanthos што значи жут, јер се некада давно користио за је бојење косе. Пореклом из Северне Америке, а данас је један од најраширенијих коровских врста у свету, па и код нас. Први писани трагови о овог биљци потичу из 1847. када је забележено да се појавила на подручју Далмације одакле је пренета на остале делове Балкана. Чичак је врло отпоран и добро подноси високе температуре, сушу и мањак воде, али му не сметају ни зимски услови са изразито ниским температурама. Није избирљив ни када је земљиште у питању па подједнако добро успева у плодним њива и каменитим планинским пределима. Код нас се може наћи у сви деловима наше земље од Војводине до Шумадије као и у јужних крајевима Србије. У народу је најчешће познат под именом обична боца.
Чичак је једногодишња биљка која расте у висину до 20 сантиметара и има вретенаст корен који је дубоко укорењен у земљу. Стабло је усправно и густо разгранато са троугластим листовима обраслим рубним беличастим длачицама које се шире по целој биљци. Листови по ободу имају најчешће три режња грубих бодљи. Мушке главице су лоптасте, дугачке око 5 мм са зеленкастим цветовима, док женске имају по два цвета. Цвета и плодоноси од јуна до октобра. Плод је ахенија са тврдим омотачем сличан орашастим плодовима у којима се крију семенке. Сам плод прекривен је кукичастим бодљама. Једна биљка годишње у просеку произведе 180 до 200 семенки, максимално 1000. Семе клија и ниче од раног пролећа па до лета на температури и до 4 степена. Чичак, посебно када је у каснијој фази вегетације отрован је за свиње и крупну стоку која га избегава на пашњацима због непријатних и оштрих бодљи, али и горког укуса.

Илустрација: Чичак је врло токсичан и за људе и за стоку/ Фото: Pixabay

Сузбијање чичка
Сузбијање чичка није лако због дубоког и јаког корена. Уколико овај коров није захватио већу површину или се запатио у башти можете га уклонити чупањем из корена. У том случају препорука је да се користе дебеле, баштенске рукавице како би се руке заштитиле од повреда. У случају да се коров укоренио на њивама посебно у соји или кукурузу може се применити механичко сузбијање пре сетве. Основна обрада земљишта, односно орање знатно утиче на смањење количине семена једногодишњих корова као што је чичак и уколико је квалитетно изведена даје предуслов за ефикасност других мера у сузбијању корова.
Када су у питању хербициди за чичак у соји препоручују се препарати на бази бентазона и имазамоксина. Најбоље резултате дају после ницања усева, односно када је соја у фази од 1-3 тролиста. За сузбијање овог корова у кукурузу примењују се хербициди на бази мезотриона и никосулфурона. Третирање усева се врши када је кукуруз у фази 2-8 развијених листова. Како су у питању јаки препарати максималан број третирања на истој
површини је једном у току године. Међутим, пре сваке употребе хемијских средстава за сузбијање корова па и чичка неопходно је потражити савет од стручњака за заштиту биља.
Иако се чини да је чичак само штеточина, овај коров има и своје добре стране. Млади и приземни листови у рано пролеће су јестиви али у строго ограниченим количинама. Имају сланкаст укуса док су старији листови горки због токсичних супстанци, па их не треба користити, посебно не у исхрани. Семенке чичка садрже јестиво уље које по укусу подсећа на сунцокретово иако је по саставу врло слично маслиновом уљу. Занимљиво је да сви делови биљке имају доста јода, па се корен и плодови користе у традиционалној медицини. Као народни лек употребљавају код епилепсије, дијареје, код уједа инсеката и грознице. Чичак има јако антибактеријско дејство па се показао као добар код разних запаљенских процеса као што је реуматоидни артритис. Међутим, треба бити врло опрезан са овом биљком због њених токсичних својстава који могу да изазову оштећење бубрега.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар