Иако разлике у температури примећујемо још од 2013, у последње три године, кажу стручњаци, значајне су промене у количини и распореду падавина и у укупној суми температура. Нарочито је приметан поремећај у односу на минималне и максималне температуре, као и повећан број тзв. тропских дана и ноћи. Ова јесен је најтоплија од 2021, а то свакако има утицаја на пољопривредну производњу, пре свега, на појаву биљних болести и штеточина у свим усевима и културама.
Последице климатских промена су, између осталог, повећање температуре ваздуха и поремећаји у количини и распореду падавина. Све то, истичу стручњаци, утиче на промене у избору хибрида, време сетве и стање усева, на мере заштите биља, тачније појаву биљних болести и штеточина и на крају на квалитет и квантитет приноса.
– Високе температура током летњих и јесењих месеци утичу на интензивну појаву инсеката као што су ваши, трипси и цикаде, који имају велики број генерација и скривен начин живота, те их је као такве тешко контролисати хемијским мерама сузбијања – каже Снежана Парађеновић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.
Илустрација: Високе температура током јесењих месеци утичу на интензивну појаву инсеката као што су ваши, трипси и цикаде
Зато је, објашњава, важна правилна и тачна идентификација узрочника, која се мора заснивати на континуираним визуелним прегледима, а на основу којих се предузимају адекватне мере сходно присутним штеточинама, фазама развоја инсеката и саме биљке. Избор инсектицида је изузетно битан због фазе сазревања и поштовања каренце.
Временске прилике које имамо последњих година негативно утичу на производњу хране.
Пљусковите кише тј. обилне падавине у кратком временском периоду, прво утичу на немогућност спровођења операција на парцели, а на биљкама изазивају оштећења лисне масе и утичу на повећан број сати влажења листа што утиче на појаву болести типа пламењаче, трулежи. С друге стране, периоди сувог времена изнурују биљке, слабе им кондицију, блокирају доступност микро и макро елемената, као и њихову покретљивост”, додаје наша саговорница.
Утицај временских прилика на ратарске усеве
У ратарској производњи у Средњем Банату доминира производња кукуруза.
– Произвођачи су последњих година приморани да сеју хибриде краће вегетације, па се најчешће користе хибриди из ФАО група између 300 и 450. Касније ФАО групе 500, 600, које су пре 2021. биле присутне на нашем терену, сада су врло ретко заступљене – објашњава Парађеновић.
Уљана репица је, наводи, култура која полако заузима све веће површине у Средњобанатском округу, јер се производња одвија у првој половини године која је мање подложна температурним скоковима и недостатку падавина. А и откупне цене одговарају произвођачима.
– Сетва је у овој години обављана углавном крајем августа и почетком септембра. Временски услови су утицали да имамо врло добре склопове. Можда чак и превише развијен усев за овај период, јер у случају веће бујности, а при појави јачих дуготрајнијих мразева током зимског периода може доћи до пропадања управо тих врло развијених усева. Прошле године смо избегли такву појаву због благе зиме. Међутим, на усевима уљане репице смо имали интензивну појаву инсеката, а тај тренд траје и даље”, објашњава наша саговорница.
У усевима уљане репице из каснијих рокова сетве региструје се присуство пагусеница репичине лисне осе које исхраном могу причинити веома значајне штете, а услед јачег напада може доћи и до голобрста.
Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/4275964/kako-miholjsko-leto-utice-na-useve
ФОТО: Pixabay
