У оквиру европских пројеката ЦРЕДИТ Вибес, који координира Институт за кукуруз Земун Поље, те ИПМwоркс пројекта Биосенс института Универзитета у Новом Саду, крајем протекле седмице капсуле са Трицхограмма паразитским осицама, која је природни непријатељ кукурузног пламенца, први пут су аплициране дроновима на пољима органског и интегрално гајеног кукуруза у Србији, при чему је укупно третирано 16 хектара, и то у околини Кикинде, те у атару Новог Сада и Земун Поља.
Није згорег напоменути да овај иновативни приступ повећава ефикасност сузбијања штеточина и значајно смањује утицај на животну средину у поређењу са традиционалним хемијским методама. Истовремено, коришћењем дрон технологије, пољопривредници постижу прецизну и равномерну дистрибуцију Трицхограмма паразитоида, чиме се унапређују и здравље усева и принос.
Подсетимо, ИПМwоркс пројекат ставља акценат на интегрисану заштиту биља, односно скуп мера и метода које за циљ имају смањење употребе хемијских препарата у пољопривредној производњи, а један од начина је управо сузбијање штеточина коришћењем корисних инсеката.
Хоризонт Европа пројекат ЦРЕДИТ Вибес, конципиран је тако да поред истраживања, фокус буде и на трансформацији истраживачко-развојних института, односно на подизању њихових научних и административних капацитета. Крајњи циљ таквог приступа је да се, с једне стране, саме научне институције оспособе за налажење нових извора финансирања истраживања, али и да се, с друге стране, створе услови за ефективнију имплементацију резултата тих истраживања у пракси.
– CREDIT Vibes пројекат чини пет радних пакета, с тим да је први искључиво истраживачки и усмерен је ка развоју новог правца, који се назива nutribreeding, а фокусиран је на оплемењивање наших пољопривредних култура са циљем побољшања њихових нутритивних особина – наводи координаторка пројекта др Кристина Петровић. – Други радни пакет је усмерен ка трансформацији Института за кукуруз Земун Поље у погледу дигитализације и савремене инфраструктуре као што су канцеларије за пројектни менаџмент и трансфер технологије; трећи подразумева различите радионице и обуке у партнерским институцијама у Грчкој и Словенији као и умрежавање са другим међународним истраживачким тимовима, док се преостала два радна пакета односе на дисеминацију и експлоатацију резултата те пројектни менаџмент.
Пример добре праксе за читав регион
Спроведена демонстрација апликације капсула са Тrichogramma паразитским осицама у Србији представља значајан корак напред, постављајући тако пример добре праксе за органску и интегралну пољопривреду у читавом региону Западног Балкана. У реализацији овог за наше услове пионирског подухватза учествовали су поред Кристине Петровић, и истраживачи из Института за кукуруз Земун Поље, Института Биосенсе, ДронСпраy и Балкан Биотек Александар Ивезић, Милош Рајковић, Борис Савовић, Тијана Барошевић, Тамара Поповић и Иван Постоловски.
Сама истраживања из првог радног пакета су, иначе, усмерена ка решавању неколико задатака, а први је за циљ имао формирање банке гена за културе које имају нутритивна својства важна за исхрану људи, те сходно томе могу бити изузетно значајна у даљем процесу оплемењивања циљаних култура. У следећем кораку управо се те културе стављају у органску производњу и огледе који подразумевају еколошки приступ укључујући покровне и здружене усеве, да би се видело како се оне понашају у тим условима. А у склопу самог тог задатка суштина је у примени различитих еколошких технологија, па се тако и дошло до идеје о примени капсула са Trichogramma паразитским осицама путем дронова, што је заиста иновативан метод, не само у Србији него у читавом региону. С обзиром да ће инсектициди, као и сви остали пестициди бити забрањени у блиској будућности према стратегији Зеленог договора ЕУ, ова иновативна еколошка заштита кукуруза добија још више на значају.
– Један од проблема је чињеница да у Србији немамо производњу Trichogramma капсула, већ смо морали да их чекамо из увоза – наводи др Кристина Петровић. – Срећом, све смо стигли на време, од прибављања дозвола па надаље, тако да смо у правом тренутку, у смислу заштите усева од кукурузног пламенца, могли дроновима да аплицирамо паразитске осице. Циљано смо одабрали три различита локалитета у Војводини и када добијемо резултате, а очекујемо да ће они бити изванредни, из њих ће проистећи не само научни рад, него и могућност за даља истраживања. Наравно, намера нам је и да истовремено нашим пољопривредницима укажемо на предности примене биолошког препарата као што је Trichogramma, од еколошких до производних, у односу на класичне инсектициде. На крају, наша амбиција је да се у будућности, с обзиром на то да нашој земљи недостају овакви препарати, управо у Новом Саду развије производња корисних инсеката.
Мирослав Стајић
Извор: Дневник.рс
