Пољопривреда без пестицида или барем са смањеном употребом хемијских средстава да ли је то реалност или сан?

Аутор: Gdjakovic
331 посета

Доктор Драгана Шуњка, ванредни професор катедре за фитомедицину и заштиту животне средине Пољопривредног факултета Универзитет у Новом Саду,  једна је од оних младих научница чије име је много познатије ван граница наше земље него у Србији. Она је недавно објавила књигу „Напредак у алтернативним мерама у заштити биља“ (Advances in alternative measures in plant protection), која доноси најсавременија истраживања из ове области.

– Књига „Advances in alternative measures in plant protection“ је ускостручна публикација у издању швајцарског издавача MDPI из Базела, а настала је као резултат сарадње са научним часописом Plants. Уредници специјалног издања овог часописа, др Špela Mechora из Словеније и ја окупиле смо научнике из целог света који су пружили најсавременија истраживања о алтернативним мерама у заштити биља. У књизи су представљене нове стратегије и технологије које се могу користити као мере заштите биља, а обухватају агенсе биолошке контроле (предатори, паразити, конкуренти, интеракције биљака и биљака), биопестициде и микроелементе. Познато је да производња хране, уз перманентни захтев за што вишим приносима, представља императив савремене пољопривреде. Међутим, управо је интензивна и неадекватна примена агрохемикалија, на првом месту средстава за заштиту биља, довела до низа последица, како по саму пољопривредну производњу, тако и по животну средину и здравље људи. Стога се намеће потреба за проналажењем нових могућности за ефикасну контролу штетних организама, без последица по људе и животну средину.

Да ли је у питању стручна публикација или вашу књигу могу да користе и обични пољопривредници?

– Овом књигом покушали смо да отворимо нове могућности за унапређење заштите биља и пружимо увид у новија истраживања у овој области. Надам се да смо на овај начин допринели разумевању значаја алтернативних мера у заштити биља и пре свега, смањењу употребе синтетичких пестицида. У питању је научна публикација намењена свима који раде у области заштите биља, а пре свега истраживачима који се баве изналажењем нових начина сузбијања штетних организама у пољопривреди. Верујем да ће резултати представљени у овој књизи инспирисати друге истраживаче и омогућити будућа истраживања.

Књига је на енглеском језику, да ли постоји издање на српском?

– „Advances in alternative measures in plant protection“ је објављена на енглеском језику и њена електронска верзија је доступна на сајту издавача, а путем истог сајта могуће је поручити и штампано издање. Ова књига је доступна искључиво на енглеском језику. Међутим, од недавно, у издању Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду објављена је књига „Биопестициди“ на српском језику. Ово је први универзитетски уџбеник на тему биопестицида у заштити биља у земљи и региону, и осим студентима Пољопривредних факултета, својим садржајем свакако може послужити и онима који раде у настави, науци или пољопривреди. Аутори књиге смо проф. др Славица Вуковић и ја, и наша намера је била да прикажемо савремени приступ и сазнања у области заштите биља и да укажемо на значај примене биопестицида, као алтернативу хемијским средствима, како у органској, тако и у интегралној и конвенционалној пољопривредној производњи. Са поносом морам истаћи да је књига проглашена уџбеником године и да је бесплатно доступна на сајту Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Да ли биопестициди могу да замене хемијске пестициде?

Данас је у свету и код нас веома популарна храна произведена по принципима органске пољопривреде, која се производи на све већим површинама. Циљ ове производње је храна високог квалитета уз истовремено очување екосистема и одржавања плодности земљишта. Један од највећих изазова органске пољопривреде је адекватна заштита биља, која подразумева и примену биопестицида. Међутим, биопестициде не треба посматрати

искључиво као елемент заштите биља у органској пољопривреди. Они представљају изузетно значајну компоненту интегралног система заштите који може значајно смањити употребу конвенционалних пестицида.

Које су предности а које мане (ако их има) биопестицида?

Предности биопестицида су бројне. Ту се, пре свега, издваја природно порекло, мања токсичност од хемијских средстава, утицај само на циљну групу штеточина за разлику од хемијских, који могу да утичу и на корисне инсекте, птице и сисаре. Биопестициде карактерише кратка каренца, или потпуно одсуство исте, а могу се примењивати у разним типовима биљне производње. Ова једињења се у животној средини веома брзо разграђују, а резултат су мања изложеност биљке пестициду и мање негативно деловање на животну средину, чиме доприносе очувању биодиверзитета, будући да су они селективнијег деловања од хемијских препарата. Врло је значајна и чињеница да су њихови механизми деловања обично другачији од механизама деловања конвенционалних средстава за заштиту биља, чиме могу помоћи у сузбијању резистентних популација штетних организама, као и у припреми антирезистентне стратегије и управљању осетљивошћу сузбијаних врста на хемијска средства.

С друге стране, биопестициди поседују и одређене недостатке, теже се уводе у примену, имају ужи спектар деловања, спорије делују од хемијских средстава, делују превентивно (биофунгициди), имају краћи рок трајања, могу бити инкомпатибилни са другим једињењима, захтевају вишекратну примену и снижење прагова штетности.

 

Шта су заправо биопестициди и како се праве?

Примена биопестицида у виду биљних екстракта сматра се старом колико и заштита биља. Још је у XVII веку биљни екстракт никотина коришћен за сузбијање различитих штеточина, а један од најпознатијих примера употребе биљних ектраката као биохербицида је свакако примена воденог екстракта сирка и сунцокрета у заштити усева од  корова. Данас, под биопестицидима подразумевају се производи за заштиту биља на бази живих организама и производи које синтетишу живи организми. Активну супстанцу биопестицида чине групе живих организама (гљиве, бактерије, вируси, квасци, протозое, нематоде, гриње, инсекти), етарска уља или биљни екстракати, а према врсти штетних организама које сузбијају, разликују се биофунгициди, биоинсектициди, биоакарициди, бионематоциди, биохербициди. Формулисање биопестицида представља посебан изазов, с обзиром да такве формулације морају испунити низ циљева као што су ефикасност, еколошка прихватљивост, постојаност након примене, равномерна расподела по третираном објекту. Поред овог, неопходно је заштитити биолошки агенс/једињење од утицаја спољашње средине, омогућити повећање активности организма приликом његове репродукције, контакта или интеракције са циљним организмима. Све наведено постиже се додавањем одговарајућих непестицидних једињења.

Које алтернативне мере у заштити биља бисте ви препоручили?

Aлтернативу хемијским средствима за заштиту биља представљају све агротехничке, механичке и биолошке мере. Примарни избор у сузбијању штетних организама у пољопривредној производњи свакако морају бити превентивне мере – правилно поступање са биљним остацима и одговарајуће мере хигијене, одговарајући сортимент, здрав садни и семенски материјал, правилна исхрана усева, плодоред, одговарајуће време сетве, избор парцеле. Све наведено примењује се у циљу одржавања нивоа штетних организама испод прага економске штетности, а тек уколико постоји оправдан разлог и неопходност примењују се биопестициди, односно хемијски пестициди. Дакле, суштину заштите биља требало би да чине методе интегралне заштите.

Алтернативне мере заштите биља примењиве су у свим видовима пољопривредне производње, а све са циљем редукције употребе хемијских средстава и производње здравствено безбедних плодова.

 Да ли ће алтернативни начини заштите биља заменити класичне пестициде?

Последњих година бројне, до сада интензивно примењиване, активне супстанце хемијских средстава за заштиту биља искључене су из примене, чиме је избор, када је реч о заштити у конвенционалној и интегралног пољопривредној производњи, значајно смањен. Поред овог, ригорозни захтеви у погледу присуства остатака пестицида у пољопривредним производима и животној средини, резистентне популације штетних организама, инвазивне врсте и климатске промене само су неки од разлога за увођење алтернативних мера у системе заштите биља. За очекивати је да ће ове мере, укључујући и биопестициде, заједно са конвенционалним пестицидима чинити један ефикасан интегрални систем заштите биља.

Ако питате могу ли биопестициди сузбити употребу хемијских пестицида као доминантне стратегије за контролу штетних организама у будућности, одговор је да су таква очекивања нереална. Проблеми са контролом квалитета, кратак рок трајања, недостатак свести о њиховом значају и релативно високи трошкови у односу на пестициде који се користе у конвенционалној пољопривреди главни су разлози њихове недовољне примене. Упркос томе, тржиште биопестицида је значајно порасло последњих година због повећане свести о њиховом потенцијалу и фокусиране пажње на еколошке и здравствене ризике повезане са употребом синтетичких једињења. Биопестициди данас чине само 4–5% светског тржишта пестицида, али се процењује да би се тај проценат у блиској будућности могао повећати и до 20%, док ће према неким подацима до 2050. године њихов значај у пољопривредној производњи бити једнак хемијским пестицидима.

Колико су српски пољопривредници спремни да примене алтернативне мере заштите биља уместо класиних пестицида?

Све претходно наведено важи и за нашу земљу. У обавези смо да испоштујемо строге критеријуме у погледу здравствене безбедности хране и заштите животне средине, али и да ефикасном контролом штетних организама обезбедимо високе приносе. Стога и у нашој земљи пољопривредници увелико, у складу са добром пољопривредном праксом, примењују различите алтернативне мере када је реч о заштити биља, било као искључиве мере у органској пољопривреди, или их комбинују у интегралним системима производње.

На чему сада радите и какви су вам планови за наредни период?

Од активности које се тренутно изводе у оквиру наше истраживачке групе на Пољопривредном факултету у Новом Саду, издвојила бих истраживања која се односе на утицај различитих облика производње (органска, интегрална и конвенционална), на квалитет грожђа аутохтоних сорти винове лозе. Пројекат реализујемо у сарадњи са колегама са Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани, а финансира га Министарство науке, технолошког развоја и иновација републике Србије и Агенција за научно-истраживачку и иновациону делатност Републике Словеније. Поред овог, приводе се крају истраживања везана за формулацију биопестицида која се реализују о оквиру једне докторске дисертације, као и друга истраживања у области фитофармације.

Такође, кроз различите пројектне активности и истраживачке боравке у циљу усавршавања и размене знања, у наредном периоду актуелна је реализација сарадње са колегама из Словеније, Пољске и Босне и Херцеговине.

Књига је доступна на линку: https://mdpi-res.com/bookfiles/book/7343/Advances_in_Alternative_Measures_in_Plant_Protection.pdf?v=1690959064

Srodni tekstovi

Оставите коментар