Сваке године у Србији се посеје око милион хектара кукуруза. У питању је широкоредни усев који захтева доста светлости и топлоте што омогућава несметан раст и развој корова, нарочито у почетној фази развоја кукуруза. Један од најзаступљенијих коровских биљака на нашим ораницама је пепељуга која спада међу 18 корова који наносе највећу штету усевима. У питању је широколисни коров који, уколико се не третира на време, онемогућавају кукурузу нормалан развој од сетве до жетве и значајно умањује принос. Осим у кукурузу, пепељуга се јавља стрним житима, окопавинским усевима и вишегодишњим засадима.
Шта је пепељуга?
Пепељуга (лат. атриплеџ патула) је самоникла, зељаста једногодишња биљка из породице штирева. Воли топло, хумусно земљиште богато азотом и одликује је брз раст и развој, па се агресивно шири по њивама. Размножава се семеном, а само једна биљка може да произведе чак 6.000 семенки које дуго задржавају клијавост. Пепељуга клија у касно пролеће и за само два до три месеца може достићи висину више од једног метра.
Стабљика може бити усправна, али и полегнута, изузетно разграната са јаким ризомима испод површине земље. На младом стаблу и копљастим листовима величине од два до 12 сантиметара налази се карактеристичан сивкасто-брашњави прах. Цвета од јула до септембра неугледним зеленкастим цветовима скупљеним у
класје на врху биљке. Плод је мала, орашаста бобица у љуспастој опни величине један сантиметар коју најчешће разноси ветар на околне њиве.
Некада се семе ове биљке користио као мамац за рибе. Стока не воли овај коров и ако се и деси да га поједе добије пролив, а истраживања су показала да утиче на смањење млечности код крава, оваца и коза.
Сузбијање
Како се овај коров најчешће јавља у кукурузу са сузбијањем треба још пре сетве. Корективно прскање могуће је спровести и касније најбоље у почетним фазама развоја када биљка има два до четири листа, јер га је теже уништити када уђе у вегетативну фазу раста. Један од најучинковитијих метода је честа обрада земљишта, односно фрезирање. Сузбијање овог корова може се обавити одмах након сетве, а пре ницања усева применом земљишних хербицида. Стручњаци напомињу да је за ову врсту хербицида потребна добра обрада земљишта и довољна количина падавина, односно потребно је да киша падне у првих пет до седам дана након третирања. Ова група хербицида је јефтинија у односу на
корективне хербициде који се користе након ницања кукуруза. Препорука је да се за рано третирање, значи пре ницања усева, користе препарати на бази ацетохлора, С-металохлора, тербутилазина, линурона, пендиметалина…
Сузбијање пепељуге након ницања кукуруза има своје предности, јер се врши циљано сузбијање. Приликом коришћења хербицида треба узети у обзир и фазу развоја усева. Конкретно, број листова кукуруза одређује који ћемо препарат употребити. За сузбијање широколисних корова, у које спада и пепељуга, користе се препарати на бази 2,4 Д (Моносан херби 500) и то најкасније до четвртог листа кукуруза, дикамба (Пламен) и дикамба + бентазон (Авалон) примењују се до петог листа кукуруза, а мезотрион од сетве до десетог листа кукуруза.
Важно је напоменути да се пре употребе било ког хербицида треба
консултовати са стручњацима за заштиту биља како се не би оштетио усев који је потребно заштити од корова.
Уместо спанаћа
Овај коров се може користи у исхрани, а јестиви су млади листови и семе. Листови пепељуге су прихватљива замена за спанаћ. Укус је додуше бљутав, али се може побољшати додавањем ароматичног биља. Ситно семе пепељуге се лако скупља. Беру се врхови оцвале биљке, који се потом протрљају међу длановима како би се семенке ослободиле од љуске. Семе садржи бројне хранљиве материје од којих чак половину чине угљени хидрати. Семе се меље и додаје пшеничном брашну од којег се потом прави хлеб. Од семенки пепељуге може да се припрема и каша, али је потребно
да преноћи потопљено у води како би се из њега испрали сапонини који могу бити отровни за људе уколико се користе у већим количинама.
Примитивни људи у млађем каменом добу обилно су користили пепељугу у исхрани. У прилог овоме говори и податак да су семенке овог корова пронађене у стомаку праисторијски људи чија тела су нађена очувана у тресетиштима у Данској и аустријским Алпима, што је још један доказ да се ова биљка некада често користила за јело. И данас се у неким деловима света сматра здравом биљком која се једе, али због повећаног садржаја оксалата треба бити опрезан и избегавати веће количине ове биљке.
Извор: Агробизнис магазин
