Плеснивост кукуруза је заједнички назив за болест на зрну кукуруза, које изазива више врста патогених гљива. Ова болест спада у најштетнија и најопаснија обољења кукуруза код нас, а и у целом свету. Болест утиче на смањење приноса и на погоршање квалитета кукуруза због стварања токсина.Патогени који изазивају ову болест насељавају клип и зрно у другом делу вегетације, током бербе, а највише током складиштења.
Фузариозне болести кукуруза узрокују гљиве из рода Fusarium. Симптоми фузариоза на клипу карактеристични су и препознатљиви, али у многим случајевима у пољу није могуће утврдити која Fusarium врста је одговорна за заразу. Заражени клипови су често прекривени мицелијом гљиве који се развија испод комушине.
Осим у пољу, ово обољење клипа може да се јави и у кошевима. Често од напада неких гљива нису поштеђени ни вештачки осушена зрна у силосима пошто је перикарп код ових зрна често оштећен. Штетност се огледа у смањењу приноса и у погоршању храњиве вриедности зрна. Ово може бити нарочито штетно за неке гајене животиње. На микотоксине које производе гљиве из рода Fusarium најосјетљивије су свиње. Болест је раширена у свим реонима гајења. Проузроковачи овог обољења спадају у сапрофите односно у факултативне паразите.
Најчешће се у нашим условима јавља врста Фусариум граминеарум (Gibberella zeae), која изазива тзв. рузичасту плеснивост клипа кукуруза. Зараза клипа је преко свиле у фази прецветавања кукуруза. Уколико влажном и топлом времену од свилања до зрења претходи дужи сушни период – масовна зараза клипа је неизбежна. Симптоми се најчешће јављају на врху клипа кукуруза, а између редова зрна појављује се карактеристична светлоружичаста превлака сачињена од мицелије ове гљиве, по којој је болест добила име и врло лако се распознаје. Раније заразе доводе до потпуне трулежи клипа. Трулеж захвата зрно и шири се на кочанку, услед чега она постаје крта и лако се ломи. На таквим клиповима, комушина је потпуно прожета мицелијом, заједно са свилом је слепљена уз клип и тешко се одваја.
Илустрација: Болести кукуруза јављају се и на клипу и на зрну
Поред ружичасте, постоји и друга врста фузариозне плеснивости, коју изазивају Ф. монилиформе (Diplodia maydis) и F. subglutinans. Код ових патогена, симптоми се јављају обично на појединачним зрнима или групи зрна, а преко њих се обликује карактеристична брашнаста бела превлака. Тиме се ови симптоми разликују од симптома ружичасте фузариозне плеснивости, која се јавља на деловима клипа (врху или дну), или чак на целом клипу и ствара ружичасту превлаку. Зараза се остварује преко оштећене комушине, а настаје од ларве кукурузног пламенца, птица и глодара. Обољење не зависи толико од временских услова.
Осим гљивица из рода Fusarium, плеснивост на кукурузу могу изазвати и друге гљиве из родова Aspergillus, Penicillium. Патоген обично насељава механички оштећена зрна, на којима се формира навлака зелене или плавичастозелене боје.
Неки хибриди су смањене отпорности према патогенима који изазивају плеснивост. Потребно је сејати хибриде веће отпорности. У условима изражене земљишне и ваздушне суше током цветања кукуруза, а у фази оплодње и касније ако је дужи кишни период долази више до појаве болести. Такође до јаче заразе долази и на усевима ранијих рокова сетве, због поклапања осетљиве фазе на инфекцију са повољним временским приликама. Код усева касније сетве, где се цветање и оплодња одвијају у кишном периоду мања је појава болести. Утицај може имати и појачано ђубрење азотом које продужава вегетацију и самим тим некада се берба изводи када клип и зрно имају већи проценат влаге. Такође неадекватни услови складиштења доприносе јачој појави плеснивости као и у случајевима оштећења зрна током механизоване бербе, сушења, транспорта, складиштења.
Превентивне мере сузбијања болести су тешке и неизводљиве због зависности од временских услова и ограничене примене агротехничких мера. Контрола обољења се своди на побољшање бербе или жетве и складиштења са оствареним приносом клипа или зрна кукуруза. Потребно је прегледати поља под кукурузом у фази формирања и наливања зрна са циљем утврђивања делова поља на којима има плеснивости. Жетву таквих парцела треба обавити што је пре могуће ради спречавања развоја и распростирања патогена плеснивости. Добро подешени комбајни који одбацују трула, лакша зрна а здрава не оштећују, могу значајно да смање штету, јер су оштећена зрна значајно осетљивија на проузроковаче обољења. Плеснива зрна се морају сушити одмах и брзо скинути влагу до 15% или мање до 13-14% ако се планира дугорочно складиштење.
Илустрација: Превентивна мера је гајење толерантних хибрида мада не постоји потпуна отпорност
Плеснива зрна се морају испитати на садржај микротоксина пре стављања у промет, прераду или ако се користе за исхрани људи, домаћих животиња и дивљачи.
Права превентивна мера је гајење толерантних хибрида, мада не постоји потпуна отпорност. Избор раностасних хибрида спада у најефикасније мере у нашим условима. Уколико је зараза остварена у пољу, за препоруку је силирање целих биљака кукуруза или зрна, млевење клипова, превремена жетва и сушење или конзервирање препаратима на бази пропионске киселине. Код природног сушења клипова у кошевима користе се промајна места у правцу доминантних ветрова.
За агротв.нет: Мр Елеонора Онћ Јовановић, ПССС Београд
Извор: https://www.agrotv.net/bolesti-zrna-i-klipa-kukuruza/
ФОТО: Unsplash
