Ледена трава коров препун лековитих својстава

Аутор: draganadpetrovic
120 посета

Тушт је веома отпорна самоникла коровска биљка која успева и у врло неповољним условима. Отпоран је температурне разлике, добро подноси сушу, а најчешће се појављује на песковитом земљишту које је сиромашно хранљивим састојцима. Често се запати у баштама а посебно воли део око засада парадајза. Појављује се и у ораницама, виноградима и воћњацима. И док је ратари сматрају досадном коровском биљком, поједина научна истраживања су показала да је тушт добар за земљу јер спречава исушивање тла. Међу траварима је цењена као изузетно лековита биљка.

Задржава клијавост 40 година
Тушт (лат. Портулаца олерацеа) је једногодишња зељаста биљка из породице Портулацацеае. У народу је позната и под именима тушањ, тушац, тушњак, портулак и ледена трава. Име је добила од латинске речи портула што значи „мала врата“, а односи се на поклопац чауре који се подиже да би испало семе. Ова биљка води порекло из Кине и Индије, где се вековима користи као зачин и поврће, а посебно су га волели стари Египћани који су га редовно користили у исхрани. На нашем поднебљу расте као самоникла биљка уз куће и путеве, на осунчаним местима као коров по вртовима и виноградима. Успева само до 800 метара надморске висине.
У питању је биљка која расте полегнута по земљи. Стабљика је округла, месната и сочна, светлозелена или црвенкаста висине до 30 сантиметара са јаким коренским системом. Листови су дебели, меснати и сочни јајастог облика до два центиметра. Клија у пролеће а пун раст достиже током лета па све до касне јесени. Цвета од јула до октобра ситним жућкастим цветовима необичног звездастог облика који се отварају у сунчаним преподневним часовима. Плод је чаура са поклопцем, пуна ситног, црног семена. Једна биљка може да произведе и до 10.000 семенки које клијавост задржавају и до 40 година. Лако се размножава семеном, али и вегетативно јер се стабљике саме закорењују. Тушт се лако може уклонити фрезирањем, окопавањем или чупањем заједно са кореном из земље. Ово је врло ефикасна метода јер једном ишчупана биљка нема могућност обнављања као што је то случај приликом окопавања када корен остане у земљи, па младице убрзо никну на истом месту. Као добра метода у борби против овог корова показало се и малчирање, јер биљка губи способност да се развија. За покривање се може користи трава, слама, папир или пластична фолија. Коров у оваквим условима уопште не расте или расте много мање, јер му недостаје светлост. Добра страна малчирања је што земља задржава влажност, а лоше је што на овом месту могу да се настане штеточине попут мишева и волухарице. Када су у питању хемијски препарати најчешће се користе они на бази Дикамба за кукуруз и Метрибузина за соју и луцерку.

Илустрација: Тушт је добар за имунитет, срчане тегобе, делује против нервозе

Лековита својства
Тушт је већ вековима врло цењен код травара због својих изузетних лековитих својстава. Научна истраживања су показала да садржи више антиоксиданата од спанаћа, док је концентрација омега 3 масних киселина већа од количине која се може наћи у појединим рибљим уљима. Има чак шест пута више витамина Е од свих познатих биљака, седам пута више бета-каротена него шаргарепа, богат је витамином Ц, Б2 и А, садржи магнезијум, калцијум, гвожђе, калијум, фосфор и манган. Добар је за јачање имунитета, али и за срчане тегобе јер јача срце и крвне судове,
побољшава вид, пробаву, еластичност коже, делује против нервозе. Тушт има антибактеријска и противгљи¬вична својства, а осушени листови тушта имају 16% актив¬них антидепресивних супстанци. Као свежа биљка тушт је диуретик и благи лаксатив, па је савршен за мршављење. Када су у питању кожна обољења показао се као изузетно добар код лечења акни и псоријазе.
Занимљиво је да тушт брзо губи своју хранљиву вредност одмах након брања, па уколико га користите за исхрану водите рачуна да буде што свежији. Има благо сланкаст, помало неутралан, слузав укус који освежава посебно ако се једе као салата. Од тушта се, као и од било којег зеленог лиснатог поврћа, може припремити чорба, вариво, рижото, може се додати у кајгану или се запећи у рерни са другим поврћем. Заступљен је у јеловницима многих народа медитеранских земаља, док се на Блиском истоку продаје у сноповима и људи га користе за припремање јела типичних за ово подручје. Један од најједноставнијих рецепата за припрему ове биљке да се издинста са белим, црним луком и парадајзом или се једноставно свеже лишће дода у салату која се прелије са мало маслиновог уља и лимуновог сока.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар