Кукурузна, памукова совица (Helicoverpa armigera) спада у једну од најопаснијих штеточина гајених биљака. Ова штеточина је најбројнија и најзначајнија у топлијим климатима (Медитеран, Африка, Аустралија), али као миграторна врста примећена је и у Европи. Код нас су први пут описане штете 1993. године, прво на кукурузу, а 1994. године и на повртарским биљкама, а 2003. године дошло је до великог пренамножења и забележене су штете на кукурузу, паприци, парадајзу, сунцокрету, соји и купусу. О теми саговорник Бранко Галовиц́, ПССС Краљево.
Највеће штете, осим на кукурузу, чини на паприкама, парадајзу и купусњачама. Врло је агресивна и прождрљива и за кратко време може да причини велике проблеме произвођачима поврћа. Потребно је обратити пажњу на избор препарата за сузбијање. Врућина јој одговара, нарочито лептиру који лети на температурама око 25 степени и полаже јаја, обично на листове.
„Штету причињавају гусенице исхраном на листовима и плодовима. Гусенице су врло агресивне, има их више у једном плоду, тако да постоји појава канибализма. Изгризају свилу, зрна кукуруза, буше ходнике у кочанкама пунећи их изметом. Код плодовитог поврћа, убушују се код петељке (паприка) или на зеленим плодовима (парадајз), а код соје оштећују зелене махуне. У почетку се гусенице хране на деловима биљака где су лептири положили јаја. Од другог до трећег стадијума прелазе на генеративне органе. Гусеница млађег стадијума скелетира лишће, док одраслије поједу цео лист, сем нерава. Поред директних штета које причињавају својом исхраном, могу да праве и индиректне штете где долази до појаве гљивичних обољења након напада. Плодови који су оштећени и загађени гусеницама и њиховим изметом губе тржишну вредност и брзо труле и пропадају.“
Изразит је полифаг, са великим бројем биљака домаћина (око 250 биљних домаћина). Значајна је штеточина памука, кукуруза, паприке, соје, сунцокрета, парадајза, разних махунарки и др. Нарочито велике губитке наноси генеративним органима биљака хранитељки.
„Штете од ове штеточине могу бити и до 40%, а на паприци и до 100%. То је лептир чија је дужина тела 15–17 мм, а распон крила 30–35 мм. Предња крила женки су жућкасто-наранџаста, мужјака сивкасто-зеленкаста са бубрежастом пегом и слабим линијама. Развијена гусеница има дужину 30–40 мм, боја је врло променљива у зависности од развојног стадијума, од бледозеленкасто-жућкасте до црвенкасто-мрке, у завршном стадијуму формира две траке на леђној страни.“
У нашим условима развија 3–5 генерација. Презимљава у земљишту у стадијуму лутке последње генерације. Лептири лете ноћу, од маја до октобра, а најбројнији су у мају–јуну и августу–септембру.
„Женка полаже јаја на биљке у просеку око 500 комада, појединачно или у мањим групицама, на горњу страну листа, цветове и плодове. Свеже јаје је бело, округло, а пред пилeње браонкасто. Испиљене гусенице се хране на деловима где су положена јаја, а од другог–трећег ларвеног стадијума прелазе на генеративне органе.“
Ако се штеточина појави у пластенику, теже ју је сузбити јер јој одговарају високе температуре током дана када биљке вегетирају. Није добро користити иста средства, јер се ствара резистентност, а ограничен је и број инсектицида. У првим месецима након садње користе се препарати на бази делтаметрина, алфа-циперметрина, ацетамиприда, а пред бербу најбоље би било користити инсектициде са кратком каренцом, на бази хлорантранилипро́ла, јер му је каренца, у зависности од препарата, један до три дана.
„Сузбијању памукове совице и умањењу штете највише доприноси дубока јесења обрада земљишта, ранија сетва угрожених усева у пролеће, међуредна обрада током вегетације и редовно уништавање корова на и око парцела. Због преклапања генерација и скривеног начина живота гусеница, хемијско сузбијање је доста отежано. За успешно сузбијање потребно је пратити лет одраслих јединки (помоћу феромонских клопки) и на основу бројности и прегледом биљака утврдити време почетка полагања јаја, па почети са третманима. Сузбијање инсектицидима обавити од почетка пилeња јаја па све док се ларва не убуши у плод. У ту сврху користити инсектициде на бази активне материје: хлорантранилипро́л, хлорантранилипро́л+ламбда-цихалотрин, спинеторам, емафлуоксaт, емафлуксин-бензоат, метафлумизон.“
Ради смањења напада, добро је да се на улазним вратима пластеника, па и са стране, поставе мреже које ће спречити улазак лептира. Али у условима високих спољашњих температура, мрежа ће додатно подићи температуру унутар пластеника, па је потребно поставити вентилаторе који ће расхлађивати биљке. Стари рецепти наших бака кажу да је штеточина дуге историје те су је „терали“ бибером, љутом паприком, белим луком. Пелин такође помаже, као и листови киселог дрвета, хајдучке траве и сирће које, поред свих наведених ставки, нагриза меку кожу гусенице и уништава је. На тржишту у ту намену данас постоје и органски препарати. У сваком случају, мере превентиве су кључне у решавању проблема.
Соња Цветковић
