Неправилна употреба средстава за заштиту биља све чешће је разлог за враћање пошиљки воћа и поврћа унутар земаља Европске уније, чијем систему за контролу безбедности хране и ми припадамо. Од данас је у Србији забрањена употреба 113 препарата за заштиту биља.
Препарати су повучени зато што садрже 17 активних супстанци које су недавно забрањене у Европској унији, а које од данас не могу више ни у Србији да се користе јер, као што си и рекла, домаћа регулатива је скоро потпуно усаглашена са европском.
Листа забрањених препарата налази се на сајту Министарства пољопривреде, а директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић рекао је за РТС да су они забрањени пре 18 месеци, а да је сада истекао року којем су могли да се користе, односно да се потроше залихе.
– Један од тих препарата који је имао широку примену у ратарству и воћарству је акозет који је јако познат који је имао велику примену у ратартву, воћарству и повртарству који има 38 регистрованих средстава за заштиту биља, потом мидоклоприн који је такође био јако заступљен у заштити биља. Ови препарати су углавном помињани када су се дешавала масовна тровања пчела и зато су и забрањени. То је сада прошлост и они се од данас не могу примењивати – објаснио је Милосављевић.
Илустрација: Многи од ових препарата дуги низ година су се користили и у воћарству
Он истиче да преостала количина залиха треба да се одложи у складу са законом, односно да се преда ономе ко је задужен за скупљање тог отпада, а који затим иде на безбедно уништавање.
На питање да ли ови пестициди имају замену, он је препоручио да се више рачуна поведе о превентиви.
– Све активне супстанце имају некакву своју замену питање је само колико је она адекватна. Оно што је фокус за нас и за све пољопривредне произвођаче је да обратимо мало пажњу на оно што је генерално фокус у свету а то је избор сорти и хибрида који су отпорнији на одређене патогене, начин обраде земљишта значи све оне агро техничке мере које се морају примењивати и које на неки начин могу да поспеше смањену употребу средстава за заштити биља. Све ово нас тера да обратимо пажњу на појаву штетних организама, односно на прогнозу њихове појаве и да реагујемо превентивно на оно што нам се чини да ће учинити штету нашим усевима – рекао је он.
На питање какве казне прете онима који се оглуше о ове забране Милосављевић је имао јасан одговор.
– Казне за коришћење средстава за заштиту биља који су забрањени за употребу су јасно дефинисани законом. Од прекршајних за физичка лица, привредних преступа до чак до покретања кривичних поступака. Ове казне су јасно дефинисане и познате нашим пољопривредним произвођачима и онима који врше промет средстава за заштиту биља. Непоштовањем ових одредби највећу штету трпе сами произвођачи кад им се врати роба са границе, кад не могу да га пласирају на тржиште већ морају да униште свој производ – појаснио је директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић.
Илустрација: Преостале залихе уништавају се у складу са законом
Како пишу медији из употребе се повлаче средства на бази alfa-cipermetrina, diflubenzurona, etoksazola, fosmeta, imidakloprida, indoksakarba, zeta-cepermetrina у групи инсектицида. Затим у групи фунгицида у забрани су они на бази ciprokonazola, famoksadona (u mešavini), flutriafola, miklobutanila, prohloraza и tiofanat-metila.
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5306520/u-srbiji-od-danas-zabranjeno-113-pesticida-sta-uraditi-sa-zalihama.html
