Најзначјнија штеточина парадајза, посебно када је у питању производња у затвореном простору, је мољац парадајза (Tuta absoluta). Презими као јаје, гусеница, или одрасли лептир. Штеточина има велики број генерација, и велики репродуктивни потенцијал. Дужуна развоја једне генерације зависи од температуре, па се са порастом температуре животни циклус скраћује. Промена климатских услова, високе температуре, благе зиме утичу повољно на развој и активност штеточине, презимљавање, и њену ранију активност с пролећа. Лептирићи сивобраон боје су активни ноћу.
Дању се крију између листова. Мала елиптична јаја женке полажу углавном на листове. Јаја су беличастокрем боје, а према пиљењу добијају жутонаранџасту боју. Ларве су жућкастокрем боје. Имају четири развојна ступња. Са развојем од другог ка четвртом ступњу добијају зеленкасту боју, са ружичастим примесама. Имају тамну главу и јасну дводелну тамну шару на првом грудном сегменту. Ларве се хране свим наџемним деловима парадајза и причињавају велике штете. Услед њихове исхране мезофилом листа, настају карактеристична оштећења, широке мине недефинисаног облика. Убушују се и у стабло, и у зелене и зреле плодове, у којима изгризају плитке галерије. Нападнути плодови губе тржишну вредност и подложни су нападу патогена проузроковача трулежи плода. Лутка је у почетку зеленкаста, а касније смеђа, а образује се у земљишту, минама или на површини листова.
Илустрација: Лептирићи сивобраон боје су активни ноћу, а дању се крију између листова
Парадајз је угрожен у свим фазама развоја, од расада до биљака у плодоношењу. Могу бити нападнути тек формирани плодови. Од мољца парадајза најугроженија је друга садња парадајза у затвореном простору. Феромонским клопкама региструје се присуство, прати бројност популације штеточине, врши изловљавање. Визуелним прегледом уочава се присуство положених јаја, ларви, оштећења настала њиховом исхраном.
У циљу контроле штеточине треба применити све расположиве мере борбе: плодосмена парадајза са биљкама које нису домаћини мољца парадајза, а у пластеницима размак 6-7 недеља између два циклуса производње, обрада земљишта, постављање водених клопки којима је могуће масовније изловљавање штеточине, уклањање и уништавање нападнутих листова и плодова, уништавање биљних остатака након завршеног циклуса производње, уништавање корова, постављање мрежа против инсеката на улазу у објекте и места проветравања, спровођење мера заштите применом регистрованих инсектицида (препарати активне материје hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda–cihalotrin, hlorantraniliprol+abamektin, emamektin benzoat или metoksifenozid). Препоручује се примена инсектицида са активним материјама различитог механизма деловања. При примени хемијских мера заштите, треба се обавезно придржавати упутства о коришћењу пестицида, прописане каренце. Примена биолошких мера попут предаторских стеница Macrolophus pygmaeus и Nesidiocoris tenuis,је такође значајна мера.
Бојана Карапанџић, дипл.инж.пољ.
Извор: Агробизнис магазин и ПССС
ФОТО: Pixabay
