Сведоци смо ситуације у којој се велики број активних материја, а са њима и препарата, повлачи из употребе и губи дозволу за примену. Друге пак, услед резистенције патогена су изгубиле дејство ,те нам стога остаје све мањи број регистрованих пестицида за примену у биљној производњи. Овај тренд се одразио и код примене препарата за сузбијање једне од економски најважнијих болести коштичавог воћа – Monilinia laxa Осврнућемо се пре свега на Монилиниа лаxа – паразита који проузрокује сушење цветова, гранчица и мрке трулежи плодова коштичавог воћа. Посебну пажњу ћемо посветити заштити вишње и шљиве.
Да се подсетимо биологије, Monilinia laxa напада цветове после њиховог отварања. Инфекција се остварује преко жига и стубића, али се јавља и на деловима цвета који изумиру: крунични листићи, жиг тучка, чашична ложа и чашични листићи, а инфекција може даље у влажним условима да се шири на младаре и касније плодове. Презими у облику мицелије у рак ранама у кори заражених грана и у мумифицираним плодовима. До инфекције долази при температурама од 4 – 32°Ц и уз присуство слободне воде на површини цвета. 4 х слободне воде је потребно на температури од 20°Ц за клијање конидија а за инфекције 7 слободне воде на температури од 20°Ц и 18 х при температури од 10°Ц.
Поред битних агротехничких мера као што је орезивање и спаљивање заражених грана , и уништавање мумифицираних плодова заоравањем неопходна је и примена хемијских препарата. Препати на бази прохлораза и хлороталонила се више неће производити, а они на бази ипродиона се не смеју примењивати због каснијих остатака на плоду. Препарати на бази тиофанат метила, пропиконазола, миклобутанила и тебуконазола више не показују довољну ефикасност, док они на бази боскалида ,пираклостробина, изофетамида и флуопирама често постављају питање економске оправданости употребе истих. Од локал-системичних пестицида на располагању нам остају они на бази ципродинила чије је дејство упитно на високим температурама док од конвенционалних контактних каптан и дитианон у својим препорученим дозама је добро позиционирати, али само у фази прецветавања јер су тада потребни у борби против кокомицеса на вишњи, као и шупљикавости лишћа на шљиви.
Из овога закључујемо да је у хемијској борби против монилије неминовно реактивирати контактне препарате који су неоправдано бачени у други план и чије се дејство на монилију и не помиње у комерцијалним круговима фитофармацеутских кућа због њихове релативно ниске цене. Ту спадају: бакарни хидроксид, квашљиви сумпор и натријум бикарбонат. Код свих контактних препарата је битно да они буду присутни на површини биљног ткива пре стицања услова за инфекцију. Њихова предност је и то што су регистровани у органској производњи. У пракси је потребно радити 3 третмана против монилије једним од ових препарата код вишње и шљиве: фаза белих балона, пун цвет и прецветавање. Да би се постигао задовољавајући ефекат неопходна је и примена свих осталих агротехничких мера које су горе наведене и уз обавезан зимски третман. Када је реч о примени овде треба бити пажљив и придржавати се препорука стручних лица јер сви они могу испољити фитотоксичан ефекат на биљку у условима неадекватних доза и високе реативне влажности ваздуха.
Кад је у питању концентрација препорука је:
Бакар хидроксид: 0,5% у фази белих балона, 0,03% пуно цветање и 0,05% прецветавање.
Сумпорно кречна смеша: 1,5% у фази белих балона, 1% пуно цветање и 1% прецветавање.
Сода бикарбона: 0,8% у фази белих балона, 0,8% пуно цветање и 0,8% прецветавање.
Квашљиви сумпор: 0,75% у фази белих балона, 0,4% пуно цветање и 0,6% прецветавање.
Сумпорно кречна мешавина једина има куративни ефекат 20-52 сата након инфекције, док бакар, сода и сам сумпор су класични протективни фунгициди. Што се тиче саме ефикасности, бакар хидроксид је дао добар ефекат у фази белих балона, сумпорно кречна мешавина се најбоље показала у фази пуног цветања, а сода бикарбона у прецветавању. Међутим, и другачији редоследи примене фунгицида у огледима су такође дали добре резултате, па чак и када се радило са понављаним третманима једног те истог фунгицида. Ротацијом ових фунгицида као и применом у комбинцији са ципродинилом се може адекватно контролисати монилиа, а уједно и остварити позитивни економски ефекат.
Напомена: свака производна година је специфична и свака примена хемијских средства захтева претходну консултацију са стручним лицем из области заштите биља.
Маст. инж. пољ. за заштиту биља Душан Стојановић
