Шупљикавост листа коштичавог воћа је обољење биљака из рода Прунус, кајсије, брескве, шљиве, трешње, вишње. Фитопатогена гљива, проузроковач овог обољења, презими мицелијом у зараженим ластарима и смоластим ексудатима на рак ранама. Инфекцију, уз присуство влаге, остварују конидије које се разносе ветром или кишним капима.
На нападнутим коштичавим воћним врстама најзначајнији симптоми су на листу, мада гљива напада и плодове, пупољке и ластаре. Нападнуто лишће губи фотосинтетску активност, а симптоми се манифестују у виду округлих црвеномрких пега, оивичених загаситом линијом и хлоротичним ореолом. Ткиво у оквиру пега брзо изумире, суши се и испада, а на листу остају шупљине обрубљене мрком зоном. При јачем нападу оболело лишће се суши и опада, и може доћи до превремене дефолијације, па нападнута стабла могу већ током лета остати без лишћа. Код касних инфекција захваћено ткиво листа не испада и јавља се само симптом пегавости. На ластарима долази до промена које су у виду улегнућа на кори.
Услед изумирања, некрозе захваћеног оболелог ткива, долази до формирања рак рана из којих често цури смола. Као последица ширења пега ластар може бити прстенасто захваћен што доводи до његовог сушења. Заражени пупољци постају тамномрки и суше се. На образованим, зараженим плодовима настају округласта удубљења која прерастају у красте. Присуство већег броја пега доводи до дефомације плода, из кога се излучују капи смоле. Плод губи на квалитету и тржишној вредности. Код вишње а нарочито трешње, долази до подора патогена до самих коштица. Оболели мезокарп пуца и настаје левкасто удубљење, кроз које се види коштица. Оштећено ткиво настањују различите сапрофитске гљиве услед чега зрели плодови брзо пропадају. Посебно је штетна појава болести у расадничкој производњи јер може бити заустављен развој садница.
Механичке мере заштите односе се на уклањање заражених грана и гранчица и њихово уништавање. Хемијске мере заштите спроводе се током вегетације, од фазе листања, применом неког од регистрованих фунгицида на бази активне материје манкозеб, дитианон, каптан. Третмани се спроводе превентивно, пред повољне услове за остваривање инфекције, односно пре најављених падавина. У јесењем периоду, када опадне 70% лисне масе, спроводи се третман препаратом на бази бакра. Током вегетатације број третмана усмерених на сузбијање овог патогена зависи од повољности услова који фаворизују његов развој.
Бојана Карапнџић, дипл.инж.пољ.
Извор: https://jugpress.com/poljoprivreda-sta-je-supljikavost-lista-kosticavog-voca-stigmina-carpophila/
