Ако је ружа краљица цвећа која опија својом лепотом, онда је дивља ружа царица здравља. Њен јарко црвени плод шипурак ризница је витамина, а људи су још у камено доба скупљали овај плод и користили га за лечење. За време Римског царства употребљавао се код лечења беснила отуда и име – пасја ружа како се још назива шипурак. Од плодова се прави и најукуснија мармелада, а веровали или не може да се направи и вино јединственог укуса, изузетно здрав витамински напитак у коме су сачувани сви природни састојци шипурка.
Богатсво витамина
Шипурак или дивља ружа (лат. Роса цанина) је самоникла жбунаста биљка из породице ружа која може да израсте и до три метра у висину. Није избирљива када је у питању земљиште, расте појединачно или у мањим групама у зони шибљака, по шумским пропланцима, међама, ливадама, поред путева, на обронцима планина. Као и њена много лепша рођака ружа и гране шипурка су обрасле јаким трновима који су при основи широки и српасто се повијају према доле. Кора на старим гранама је смеђа, а на младим тамно зелена или црвенкаста. Гране носе спирално
распоређене јајолике пупољке са бројним тамним љускама.
Цвета од маја до јула ружичастим или белим цветовима који нису ни изблиза лепи као код обичне руже. Али, за разлику од краљице цвећа дивља ружа има плод шипурак по коме се често и читава биљка тако зове. Плодови су дугуљастог облика јарко црвене боје који у себи садрже већи број угластих, длакавих семенки. Сазрева у септембру и октобру а има специфичан мирис и слатко-кисели укус. Шипурак је на цени због својих лековитих својстава које су
потврдили и научници. Шипак има велику количину витамина Ц, чак 20 пута више него лимун и довољне су две кашичице ових бобица како би човек задовољио дневне потребе за уносом овог витамина. У већим количинама шипурак има и витамин А, калцијум и гвожђе. Богат је извор биофлавоноида, пектина, витамина Е, селенијума, мангана, и витамина из Б комплекса. Такође, садржи и нешто умеренију количину магнезијума, фосфора, калијума,
сулфура и силицијума.
Шта све лечи?
Стари сибирски травари сматрали су шипурак за биљку која лечи готово све болести човека, а познат је и као изузетно јако средство за јачање имунитета и природна помоћ опоравку организма након болести. Савремена наука је потврдила да воћне киселине којима је шипурк богат имају значајну улогу у лечењу болести мокраћног мехура
и бубрега посебно у превенцији бубрежног и мокраћног каменаца. На природан начин штити и варење, подстиче и регулише дигестивни тракт без штетних нуспојава. Шипурак помаже код свих желудачних тегоба: зауставља пролив, надражај желуца, повраћање и благотворно делује на обнову желудачне слузнице. Природни је диуретик и помаже телу да се ослободи токсина као и регенерацију целог организма. Флавоноиди садржани у шипку штите од бактерија и вируса, а витамин Ц је најснажније средство против инфекција, посебно код превенције грипа и прехладе. Благотворно делује на мишиће, кости и слузницу, а због противупалних особина шипак се сматра драгоценим природним средством за помоћ у лечењу артритиса, гихта и реуме. Истраживање из 2007. године спроведено
на пацијентима који су патили од упале зглобова потврдило је приликом свакодневне употребе шипурка бол се умањује за чак 40 процената. Шипак је добар и у превенцији кардиоваскуларних болести, дијабетеса, гојазности а делотворан је и код регулације хормона, ублажава главобољу, вртоглавицу и мигрену. Научници са Израелског института за технологију у Хаифи утврдили су да сок од шипурка помаже код многих компликација пацијената на
дијализи. Шипурак се све више примењује и у козметици јер има сличан ефекат као стипса, па се користи у разним кремама за подмлађивање и брисање бора, утиче на регенерацију ћелија, користи се и код санирања ожиљака, акни и опекотина. Шипурак се најчешће корити као чај, од њега може да се направисок, изузетно укусна мармелада, природни ликери али и вино. Познаваоци народне медицине саветују да шипурак никако не кувате у води јер у том случају губи драгоцен витамин Ц. Такође, мармеладу или сокове не треба припремати у алуминијумском посуђу јер мења боју, а плодове шипурка за чај немојте чувати у металним кутијама јер ће променити боју. И за крај поклањамо вам рецепт за вино од шипурка.
Вино од шипурка
Пола килограма шипурка изгњечите и додајте исту количину шећера. Све добро измешајте и оставите да одстоји 3 сата, а потом налијте 3 литре воде. Мешајте док се шећер сасвим не растопи. Течност преспите у велику теглу са поклопцем. Затворите добро и оставите 6 дана на топлом месту. Сваки дан промућкајте теглу. Након тога течност процедите и пијте сваки дан по 300 мл. Теглу чувајте у фрижидеру, а рок трајања је око месец дана.
Извор: Агробизнис магазин
