Свечаност у САНУ поводом 75 година Института „Др Јосиф Панчић“

Аутор: draganadpetrovic
372 посета

Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ у Београду ове године обележава вредан јубилеј 75. година постојања. За седам и по деценија ова једина специјализована институција овог типа у Србији успела је да споји традиционално и модерно, лековито биље и науку, па су њихови производи добро познати не само широм Балкана већ и Европе. Поред бројних акција које Институт организује ове године поводом јубилеја 23. јуна 2023. уприличена је и прослава у свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду.

Имају 20 доктора наука
Директор Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ др Милан Лукић нагласио је, да су за ових првих 75 година, историју Института исписивали су његови запослени од научника, запослених и руководилаца до сакупљача и произвођача лековитог биља, као и корисници њихових производа који су имали поверење у оно што Институт ради.
– Ако завиримо у прошлост Институт се у почетку се бавио искључиво научноистраживачком делатношћу са задатком проучавања лековитог биља. На један непосредан, духовит и једноставан начин, др Јован Туцаков је поставио темеље и пружио бројна знања о употреби лековитог биља, и изради ефикасних препарата од њега. Туцаков је комбинујући стручност, шарм и духовитост, имао јединствену способност да своје ботаничке лекције учини занимљивим и забавним. Данас, Институт “Др Јосиф Панчић“, представља институцију од поверења, али и центар изузетних истраживања, креирања и производње квалитетних производа од лековитог биља – рекао је он.

Илустрација: Свечаности у САНУ присуствовале су бројне угледне званице

Према његовим речима Институт је место где се окупљају врхунски научници, истраживачи и стручњаци, који су посветили своје каријере проучавању лековитог биља, разумевању њиховог састава и потенцијала за примену у превентиви, терапији и наравно побољшању здравља становништва.
– Покретач пословног и укупног напретка нашег, као и сваког другог института је научноистраживачка делатност. Институт данас запошљава више од 150 људи, међу којима је 20 доктора наука, и већи број истраживача млађих категорија, који проучавају фармацеутски, агрономски, хемијски и биолошки аспект лековитог и ароматичног биља првенствено са наших простора – додао је др Лукић.
Током протеклих 75 година, Институт је постао бастион науке и знања, остављајући траг на пољу ботанике, екологије и заштите природе.
– Преданост и стручност наших научника омогућили су Институту да оствари бројна важна научна открића и допринесе развоју фитотерапије. Њихов рад је био кључан у истраживању и изоловању активних једињења из биљака, развоју нових фитопрепарата, као и у доказивању њихове ефикасности и безбедности – нагласио је он.
Према речима др Лукића поред научних достигнућа, мисија Института је и да едукује о правилној употреби лековитог биља, подстиче одрживу употребу природних ресурса и организује стручне семинаре како би поделили своје знање са стручњацима, љубитељима биљака, корисницима и наравно са пацијентима.
– Кроз своје пројекте, предавања, радионице и публикације, Институт доприноси, што је посебно важно, и зато то посебно истичем – образовању младих генерација о важности природе и потреби за њеном заштитом. На тај начин ширимо свест о лековитом биљу и подстичемо његову примену у циљу очувања здравља људи – нагласио је др Лукић.

Илустрација: Институт је постао синоним за врхунску науку, али и изузетност када је реч о производњи и пласману иновативних биљних производа на тржишту Србије и региона

Може још боље
Према речима директора Лукића Институт је постао синоним за врхунску науку, али и изузетност када је реч о производњи и пласману иновативних биљних производа на тржишту Србије и региона.
– Данас имамо више од 400 производа креираних од стране научних радника и произведени вредним рукама запослених у производном сектору. Овај јубилеј је време да завиримо у прошлост, али и за поглед у будућност. Претходне године произвели смо и на тржиште пласирали 30 одсто више производа у односу на претходне две године. То је заиста врло значајно с обзором да смо ове резултате постигли у веома тешкој години за цео свет. Наставили смо и даље врло амбициозно, али и опрезно креирали планове за ову и наредне године. Наш мото је: оно што је добро, може бити још боље! – поручио је др Лукић.
Будући да је светски тренд повратак природи и употреба традиционалних биљних лекова, дијететских и других производа у превенцији лечења различитих тегоба, циљ Института је да унапреди и још више прошири палету производа.
– За то имамо све услове и добар потенцијал. Обавеза нам је да наставимо да развијамо Институт као синоним за преданост у истраживању и заштити природе. Наставићемо да истражујемо, иновирамо и стварамо нове терапије засноване на лековитом биљу. Тежимо да унапредимо научна сазнања и да промовишемо примену биља у медицини и фармацеутској индустрији. Потребно је да сви заједно радимо на унапређењу сарадње између науке, привреде и друштва како бисмо остварили одрживу будућност. На то нас обавезује и велико поверење оних који наше производе користе – нагласио је директор Института др Лукић.
На свечаности је, између осталих, говорио и академик Зоран Кнежевић, председник САНУ који је истакао да Србија има богати биодиверзитет и лековито биље који су од виталног значаја за здравље нашег народа.
– Као актуелни председник САНУ морам да се осврнем на Јосифа Панчића чије име Институт носи од 1976. а који је био и први председник српске краљевске академије. Панчић је био један од најугледнијих српских лекара и научника оставио је живо наслеђе у проучавању лековитог биља. Његова заоставштина се управо сређује и остаће као легат будућим генерацијама – рекао је између осталог Кнежевић
На свечаности у САНУ говорили су и изасланица председника Републике Верица Лазић, изасланица Владе Маја Бојовић, државни секретар у министарству науке Вукашин Гроздић, државни секретар у министарству пољопривреде Данијела Мирјанић, као и проф. др Зорица Вујић проректор Универзитета у Београду. Заслужним појединцима и институцијама додељене су и повеље.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар