У току је сезона брања лековитог биља, а упркос томе што има повољне географске и климатске услове за његово гајење, Србија нема много плантажа лековитог биља пошто потенцијал није довољно искоришћен. Све је теже наћи раднике, а гајење ових врста не доноси ни велики профит.Породица Милисављевић је плантажу лековитог биља направила пре десет година у селу Јабланица у подножју планине Ртањ. Лековите биљке морали су сами да посаде како би завршиле у кремама за лице, пошто из годину у годину засади постају све већи, док је радника све мање.
Тренутно лаванду, смиље и жалфију нема ко да бере.
– Нема људи, неће да раде и дневнице су сваке године све веће. Ове године ће дневница износити 4.000 динара. Лети се ради 10 сати, са паузама наравно, и око биљака се ради увек по највећем сунцу, зато нису увек вољни да раде и нађу неку бољу варијанту – каже за Еуронењс Србија произвођач органске козметике „Роyалбалм“ Катарина Милосављевић.
Илустрација: Време је за бербу лаванде, али нема радника
Због недостатка радне снаге и недовољне исплативости, оваквих плантажа у Србији нема много. Под лековитим биљем је између 1.700 и 3.000 ха што је мање од 1% укупне пољопривредне производње.
– Понекад морамо да одемо и 30, 40 километара од овог села како бисмо набавили радну снагу, која је највећи дефицит у овом окружењу и мислим да ће тај тренд наставити да расте у наредним годинама – рекао је за Еуронењс Србија произвођач органске козметике „Роyалбалм“ Слободан Милосављевић.
лековито биље највише се гаји на Тари, Повлену, Маљену, у околини Сокобање, али и у Делиблатској пешчари и на Фрушкој гори. Због недовољне количине лековитих врста у Србији Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ принуђен је да сировине увози.
– Увозимо почев од белог слеза, који нам је врло интересантан, који се може гајити на територији наше земље, али потребна је велика количина радне снаге па немамо могућности да производимо. Намеће се потреба да увозимо до свих других врста које се могу лакше убирати, али за које је потребна већа количина радне снаге – каже за Еуронењс Србија директор института Др „Јосиф Панчић“ Милан Лукић.
Илустрација: Смиље бесмртно биље како га још зову је изузетно лековито
Иако тренутно не користи тај потенцијал, Србија је осамдесетих година била највећи извозник лековитог биља у Европи, а Лукић сматра да се оваква ситуација може превазићи већим финансијским средствима које ће министарство или држава дотирати по једном хектару.
Иначе, потражња за лековитим биљем у свету је све већа. Статистика показује да је 2021. године промет лековитог биља и производа од лековитог биља на светском нивоу износио 100 милијарди долара, а процењује се да ће у 2028. години достићи 390 милијарди долара.
Извор: https://www.agrotv.net/kako-je-nasa-zemlja-od-velikog-izvoznika-postala-uvoznik-lekovitog-bilja/
ФОТО: Pixabay
