Јануар је перид славља од Нове године до Божића, а ту су и бројне крсне слава. А у Србији нема славља без печења. Незаобилазан додатак печењу је рен који многи једу и уз супе и чорбе, али и сарму. И није рен случајно одабран да се користу уз тешку и масну храну. Не само што појачава укус печења већ помаже организму да тешку храну лакше свари. Уз то додатно чисти организам, убрзава метаболизам, отклања умор и подиже енергију. Осим тога рен има и бројна лековита својства а најчешће се користи код проблема дисајних органа и кашља.
Рен (лат. Armoracia rusticanа) је самоникла вишегодиња жбунаста биљка која може да порасте и до 1,2 метара. Води порекло из источне у јужне Европе и у људској исхрани користи се још од античких времена. Најчувенији српски травар Васа Пелагић саветовао је домаћицама да увек у башти имају неки струк рена због његових лековитих својстава. У народу је познат и под именима љути рен, хрен, крен, хрељ, хрин, торман, ледиња андрква, морска ротква, равељ, равет…
Рен не тражи никакве услове за узгог и може да расте готово било где, док у природи најчешће ниче уз реке и језера, на влажном и запуштеном земљишту.
Осим корена јестиво је и лишће али само кад избије младо у пролеће. Рен не тражи никакве услове за узгог и може да расте готово било где, док у природи најчешће ниче уз реке и језера, на влажном и запуштеном земљишту. Добро подноси ниске температуре јер је отпоран на мраз, а може да расте и на сеновитим местима. Добро подноси сушу али већа и дужа оскудица у влази појачава рачвање и љутину корена, а смањује сочност. Ипак, приликом заливања не треба претеривати јер превише влаге доводи до труљења корена. Не воли кисело земљиште док се у песковитом превише рачва и губи препзнатљив укус и мирис. Сади се од раног пролећа до касне јесени, а корен се вади у јесен до првих мразева.
Корен је може бити дужине од шест сантиметара до чак једног метра, најчешће је дебео и меснат. Горњи део је задебљан и има више глава. Споља је жућкасто-сивкаст, а изнутра бео и, док је млад, није жилав. Употребљава се само свеж корен који дуго задржава свежину уколико је закопан у влажан песак на тамном месту као што је подрум. Корен рена је изразито љут, нема мирис али приликом рендања испушта супстанцу која иритура сузне канале у оку због чега тера сузе на очи. Користи се као кулинарски зачин у облику пасте, праха али и као обавезан додатак приликом производње сенфа коме даје пикантан укус. Корен рена садржи скоро пет пута више витамина Ц него лимун и поморанџа. Има и витамине Б1, Б2 и Б6, а етерична уља и једињење сингирин му дају интензиван мирис и љутину али и лековита својства. Богат је бета каротеном, а од минерала највише има калијума, калцијума, магнезијума, сумпора, гвожђа и фосфора. Рен садржи једињења гликозид, морозин, синигрин, глутамин, глукоза, калијум, кисели сулфат који делују као природни антибиотици. Садржи и малу количиху угљених хидрата, беланчевина, као и добре масти.
Искуства из прошлости
У средњем веку рен се користио против тровања и за бројне тегобе од кашља до реуме. Као народни лек користи се против болова у леђима, за чишћење крви и мокраће. Због диуретичких својстава може да помогне код избацивања камена и песка из бубрега. У народу се још користи и као лек против болести плућа, реуматизма, гихта, кијавице, код упале синуса и за избацивање накупљеног секрета из респираторних органа, као и код инфекције уста. Рен изазива појачану секрецију желудачних и цревних жлезди, жучи и панкреаса, а његов сок уништава коли бактерије, као и дизентерије и салмонеле, уз многе друге гљивице и паразите. Рен утиче на бољи рад јетре, подстиче рад срца и бољу циркулацију. Верује се да помаже код асме, али и за чишћење коже и јачање корена косе. Од рена се праве бројни препарати и смесе које се на најрзличитије начине користе као народни лек за спољну и унутрашњу употребу.
Печење без рена не иде…
Иако има бројна корисна својства треба бити умерен у конзумирању рена. Не препоручује се особама с акутним упалама унутрашњих органа, као ни трудницама. Прекомерна употреба рена може да изазове скок крвног притиска и да појача крварење. Како је познат као јак диуретик рен не препоручује када имате стомачне вирусе или дијареју. Како појачава избацивање течности из организма, а због опасности од дехидратације, требало би да га избегавају особе које се природно појачано зноје.
