Млади, пролећни листови богати су витамином А, Ц, калијумом, калцијумом, сумпором и другим микроелементима који чине чуда за наше здравље.
Током марта и априла широм Србије у листопадним, махом буковим шумама расте сремуш. Познат је и као дивљи бели лук због етарских уља сумпорних једињења (alicin) па по укусу и мирису неодољиво подсећа на бели лук. У народу је познат и као сријемуж, цремуш, а најчешће га зову медвеђи лук. Верује се да ову биљку једу медведи у пролеће како би очистили и окрепили организам после зимског сна.
Сремуш расте на влажним местима поред потока, испод стабала дрвећа и на сеновитим местима, а врло тешко га је узгајати у башти. Према речима појединих повртара који су покушали да га гаје није помогло ни то кад би га донели из шуме заједно са земљом, једноставно би увенуо. Не може ни да се чува сушењем или замрзавањем јер тад губи своја лековита својства, тако да може да се конзумира најбоље у свежем стању док траје сезона, тачније до краја априла.
Приликом брања сремуша у природи треба водити рачуна да се не помеша са, изузетно отровним ђурђевком или мразовцем који су му врло слични.
Сремуш (лат. Allium ursinum), је самоникла јестива и лековита биљка која расте у умереној климатској зони Европе од Велике Британије до Кавказа, а широм Србије се јавља као аутохтона врста. Расте од равничарских предела па све до 1900 метара надморске висине. Сремуш је вишегодишња зељаста биљка, која у време цветања порасте између 20 и 50 центиметара. Као и остале врсте лука има развијен подземни корен у виду дугуљасте луковице која је ситнија у односу на главицу белог лука. Из луковице најчешће изникну два, ређе три дугуљаста листа оштрог врха и интензивно зелене боје који се при дну сужавају у дугачку петељку. Стабљика је на пресеку троугласта до готово округла и на њеном врху се развијају бели цветови сакупљени у цвасти, а плодови су у облику чауре са троугластим, црвеним семеном. Цела биљка интензивно мирише на бели лук и од давнина се користи као укусно, рано пролећно поврће и изузетно лековита биљка. Млади, пролећни листови богати су витамином А, Ц, калијумом, калцијумом, сумпором и другим микроелементима који чине чуда за наше здравље. Јестива је цела биљка, али се најчешће бере лист и то од марта до маја.
Приликом брања сремуша у природи треба водити рачуна да се не помеша са, изузетно отровним ђурђевком или мразовцем који су му врло слични. За разлику од сремуша, чији листови када се протрљају међу прстима имају интензиван мирис белог лука, ђурђевак и мразовац овај мирис немају. Сремуш је најбоље употребљавати у свежем стању, јер сушењем или кувањем губи карактеристични мирис, укус и лековита својства. Може да се једе у свежем стању као салата, од њега се праве разни умаци и песто или да измрвите у кисело млеко и јогурт и поједите за доручак. Поједине домаћице од њега праве врло укусне чорбе или вариво попут спанаћа, а може се користити и уместо блитве за кромпир салату.:
Сремуш се већ вековима користи као изузетно делотворна лековита биљка за лечење бројних здравствених проблема. Редовном употребом сремуша регулише се притисак, чисте крвни судови и штити срце. Користи се у традиционалној медицини за снижавање високог крвног притиска јер има могућност да шири крвне судове и чини их еластичним, јача срчани мишић, чиме организам штити од инфаркта и можданог удара. Сремуш је одличан природни лек против повишеног холестерола и сматра се за најбољи чистач организма од токсина. Помаже код цревних инфекција и желудачно-цревних болести, анемије, несанице и несвестице. Разлог за то је богатство гвожђа којим обилује ова намирница. Сремуш је природни антибиотик који лечи бактеријске, гљивичне и вирусне инфекције. Захваљујући испарљивим фитонцидима стимулише имуни систем и подстиче активност белих крвних зрнаца који се боре против изазивача инфекција. Повећава и активност Т-лимфоцита (ћелије које су централни активатор целокупног имуног система). Нарочито је ефикасан у лечењу вирусних инфекција горњих дисајних путева због способности да очисти слуз из плућа. Осим тога, чисти и опоравља јетру, подстиче избацивање токсина из организма, регулише пробаву…
Успешно се примењује код модрица на кожи и отворених рана које тешко зацељују. Довољно је превити листове сремуша на рану и она ће за неколико дана да зарасте.
Колико год да је добар за здравље, сремуш се не препоручује трудницама, особама које имају низак крвни притисак, као и онима који болују од упале жучне кесе или су заражени жутицом.
