Народна узречица „Здрав као дрен“ није настала случајно, а ову изузетно лековиту биљку наши преци су садили у двориштима кућа за здравље и напредак породице. У лековите сврхе користили су се не само плодови већ и лишће, чак и кора овог дрвета.
Дрен је воћка великог потенцијала, тврде стручњаци, а плантажни узгој овог воћа већ је започео у Црној Гори где има десетак плантажа. Да се дрво старих Словена на велика врата враћа говори и податак да су у Никшићу почели да прослављају „Дане дрењине“. У Србији узгој дрена још увек је спорадичан, а један од пионира је Васа Везмаревић из села Лужнице код Крагујевца.
Везмаревић на имању гаји на десетине врста воћа међу којима има тридесетак жбунова дрена. Засадио је експерименталну парцелу, а како се дрен жбунасто шири неопходно је да размак између жбунова буде три и по метра.
– Дрен је савршен за органски узгој зато што му није потребна ама баш никаква заштита, јер је отпоран на болести. Од агротехничких мера једино с јесени додам стајско ђубриво. И то је све. Сваке године заметне плодове и уберем добар принос од кога правим џемове, ликере, а нешто и продам – рекао је Везмаревић пионир у гајењу дрена у Шумадији.
Како је објаснио жбунови дрена споро расту и за пет година, од кад их је посадио, порасли су око два метра. Са једног жбуна убере око пет килограма дрењина, а како је питању дуговечна биљка, Васа верује да ће наредних година рађати много веће количине плода. Наиме, жбун дрена је изузетно дуговечан и може да поживи и до 100 година.
– Дрен је занемарено воће великог потенцијала. У Црној Гори већ неколико година радимо на томе да ова лековита биљка добије форму плантажног гајења. Један од разлога је лак и незахтеван узгој, успева на свим врстама земљиштима и не зависи од климатских услова. У Црној Гори има га од мора до планина и свуда даје доста рода. Расте и рађа у засенама и на сунчаним странама. Због тога што му није потребна никаква хемијска заштита, идеална је воћка за органски узгој – рекао је проф. др Вучета Јаћимовић са Биотехничког факултета у Подгорици. Он је свој магистарски и докторски рад посветио дрену и причу о овом лековитом воћу проноси у целом региону.
Дрен (лат. Cornus mas) је самоникли листопадни грм или мање дрво које може да нарасте до пет метара. Води порекло из југозападне Азије, а у народу је познат и под именима дренак, дренић, дренка, дреновина, румени дрен…
Крошња је густа и заобљена, листови су овални с извученим врховима. Док је биљка млада стабло је глатко сивкасте боје, али касније испуца у виду љуспица. Дрен цвета пре листања већ у јануару па је то и прва храна за пчеле. За разлику од осталих дрвенастих биљака дрен има велику густину због чега не може да плута на води.
Плод дрена су дрењине које у зависности од климатских услова сазревају од јула до средине октобра. Због црвене боје подсећа на трешњу а дугуљаст је попут маслине. Међутим, дрењине нису зреле чим порумене већ је потребно време да плод сазри. Незрели плодови су горки и скупљају уста. Од дрењина су наше баке изузетно здрав сок, мармеладу, пекмез, компот, џем чак и ликер, а најздравије су када се једу свеже.
Лековита својства
Дрењине садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектин, танине и изузетно висок ниво витамина Ц, двоструко више него поморанџа. Руски научници су установили да плодови дрена и уље из семенки може да се користити за обнављање спољашњег и унутрашњег епидермалног ткива. Дрен је посебно богат танином, пектином и органским киселинама које делују као блага средства за чишћење и детоксикацију организма. Танин је сложено једињење које даје горак укуса и утиче на скупљање крвних судова па су дрењине погодне за заустављање крварења. Пектин је једињење које се налази у кори и љусци плодова. То је облик угљеног хидрата који има способност да везује холестерол па се зато препоручује особама које имају повишен холестерол. Такође, сматра се да смањује ниво шећера у крви, јер везује за себе просте угљене хидрате, па дрењине могу да користе и дијабетичари. Танини и пектини којима обилују плодови благотворно делују на слузокожу желуца и црева, па се користе код пролива и других обољења органа за варење. Од плодова свежих или сушених дрењина, али и од листа и коре дрвета припремају се чајеви и други лековити препарати за лечење грла, малокрвности, болести бубрега, хемороида…
