Највећи део производње ове културе иде у извоз и то као органска

БАНАТСКА ТОПОЛА –  У атару Банатске Тополе, у оквиру пољопривредног газдинства породице Курунци, у току је косидба органске камилице на око 12,5 хектара. Захваљујући кишном пролећу, камилица је ове године доброг квалитета, али захтева дужи пороцес сешења,а просечан принос је око тоне по хектару. Породица Курунци већ годинама уназад не одустају од органске производње, али се за сада не одлучују за веће површине. Зашто су у Србији под органском производњом још увек мале површине.  У атару Банатске Тополе, на укупно 34 хектара под органском производњом зачинског и лековитог биља које обрађује породица Курунци, након камилице ускоро пристижу матичњак, нана, невен. За сада не повећавају површине под органском производњом, а више је разлога за то. Пре свега, све је теже наћи раднике.

С друге стране, да би се заокружио комплетан процес, од производње, преко дораде, сушења, одвајања, паковања, органска проиозводња захтева велика улагања. „Велика су улагања. Те машине за дораду и прераду су јако скупе. Рецимо, нама фали пакрица за филтер-вреће чајева. Дотле кад дођете, до тог нивоа, онда сте успели. Међутим, цена те машине је око 200-300 хиљада евра, то ми не можемо себи да приуштимо“, напоменуо је Курунци. Укупне површине под органском производњом у Србији су још увек мале. Радује чињеница да долазе млади људи који то желе да мењају. Као апсловент новосадског Пољопривредног факултета, Немаја Курунци одлучан је да настави породични посао.