У зимско време, када се уз пршуту најчешће пије „врућа“ ракија, Златиборац Миле Кукањац, осмислио је рецепт за савршен сок од маслачка, коме се највише одушевљавају даме.
Од првих весника пролећа, па током читавог лета, Миле највише времена проводи у природи родног Љубиша, смештеног у срцу Златибора, бере шумско воће, пољско цвеће, чајеве, па их на старински начин, по рецепту предака, прерађује и претаче у изврсне сокове, ђемове, посластице…
Производи су, прича нам, искучиво на природној бази, без конзерванса, вештачких боја и других адетива, па им то даје додатну чар и посебну арому.
– Тврдим да се здравље крије у природи, сигуран сам да је тако, па вођен својом паролом, започео сам прикупљање и прераду златиборског биља, највише из љубави, али сада то доживљавам као обавезу током пролећа и лета. – прича Миле.
У златиборским пашњацима, брдима и ливадама, истиче, крије се право природно богаство. Потребно је само прошетати, ван центра и прометних саобраћајница, јер се тек тада може осетити прави дух ове планине. Миле свакодневно гази све ове врлети, најчешће у летњим данима, у периоду вегетације. Скоро свакој биљки пронађе намену, цвет осуши за чај, или од њега произведе неки напитак, који многе одушеви.
За чувено слатко, најчешће бере шумске јагоде, док боровнице кува за сок. Шипурке углавном прерађује у џем, спориш и мајкину душицу суши за чај, а од цвета маслачка прави невероватан напитак, чији је рецепт сам осмислио, а неизоставан је током зиме.
– Посебно сам поносан на сок од маслачка, рецепт сам смишљао дуже време, а када сам одлучио да испробам, сок је изгледао јединствене ароме, а ко не зна од чега је направљен тешко да би га препознао.
За Агропрес, Кукањац је објаснио и како га припрема, а његов састав и начин припреме, врло су једноставни.
– Убране цветове потребно је потопити у воду 24 сата, у коју је пре потапања додат шећер, у зависности колико цветова је у мери. Након тога следи цеђење и сипање сока у амбалажу – објаснио је наш саговорник.
Куване производе, упаковане у стаклене боце и тегле, Миле је припремао на старом „Смедеревцу“, у који ложи ватру боровим и буковим дрвима. Целокупан процес од брања до боце, тече природним путем. Можда и због тога у последње време његови производи одушевљавају Златиборце, али све чешће и туристе.
Више о Кукањчевим рецептима и производима на линку.
Извор: Аробизнис магазин
Лековита својства
Лековита својства маслачак има захваљујући свом хемијском саставу. Садржи горке материје, смоле, восак, етерична уља,флавоноиде, инулин, хетрерозиде…Ова биљка је богата витаминима А и Б, органским киселинама, минералима посебно калијумом,натријумом и магнезијумом. У народној медицини користи се као горко средство (колагог) за смањивање масноће у крви,цветови за припрему сирупа сличног меду који се користи за јачање организма, чишћење крвних судова, бронхитис, прехладу,упалу деси и регулисање варења. Од прженог корена може да се направи замена за кафу.
Некада се сматрало да је маслачак добар за оне са слабим стомаком, а новија научна истраживања су доказала да поред проблема са стомаком ова биљка повољно утиче на јетру и жуч јер поспешује стезање жучне кесе чиме се вишак жучи потискује у црево. Најлековитији и најделотворнији је свеже исцеђени сок од младе биљке који се препоручује за ублажавање стомачних тегоба и хемороида. Маслачак је изврстан диуретик, чисти крв,
помаже у лечењу гихта, анемије, реуматизма, чирева, код упале бешике, отвара апетит. Лековитост маслачка потврдили су и научници који су током истраживања на животињама уочили да ова биљка утиче на регулисање нивоа шећера и лошег холестерола у крви. Горки састојци, инулин и полисахариди присутни у корену маслачка повољно делују на равнотежу цревне флоре, а сама биљка има антиоксидативни ефекат на комплетан оранизам. Ипак пре
коришћења требало би се консултовати са лекаром или искусним траваром.
