Поред храста и тисе треће магично дрво старих Словена био је дрен. Народна узречица:“Здрав као дрен“ није настала случајно, а ову изузетно лековиту биљку наши преци су садили у двориштима кућа за здравље и напредак породице. Жилаво и тврдо дрво користило се за прављење различитих предмета и алата, а дрењине зреле, црвене плодове користили су за исхрану. У лековите сврхе користили су се не само плодови већ и лишче, гране чак и кора. Колико је ова биљка поштована међу нашим прецима говори податак да се у многим крајевима Србије комад дрена и данас ставља у божићну чесницу, а ко је од укућана извуче током ломљења чеснице, верује се да ће бити здрав као дрен током целе године.
Цвета пре листања
Дрен (лат. Цорнус мас) је самоникли листопадни грм или мање дрво које може да нарасте до пет метара. Води порекло из југозападне Азије, а у народу је познат и под именима свибовина, дренак, дренић, дренка, дреновина, румени дрен… Крошња је густа и заобљена, листови су овални с извученим врховима. Док је биљка млада стабло је глатко сивкасте боје, али касније испуца у виду љуспица. Занимљиво је да ова биљка изузетно споро расте, али може да достигне старост и од једног века. Дрен цвета пре листања од фебруара до априла жутим цветовима који изгледају прилично необично на голим гранама дрвета. За разлику од осталих дрвенастих биљака дрен има велику густину због чега не може да плута на води. Управо због ове своје особине дрво дрена је изузетно чврсто па се од давнина
користило за израду држалица за алатке, док су лукови, стреле и копља од овог дрвета била на високој цени. У народној песми о Марку Краљевићу, он проверава своју снагу цедећи руком воду из „суве дреновине“.
Плод дрена су дрењине које у зависности од климатских услова сазревају од јула до средине октобра. Сам облик плода може се описати као мешавина трешње и маслине. Личи на трешњу због црвене боје, а дугуљаст плод и коштица подсећају на маслине. Али, немојте да вас завара јарко црвена боја плода, јер дрењине нису зреле чим порумене већ је потребно време да плод сазри. Најбоље је када саме отпадну са дрвета, омекшају и добију тамно црвену боју. Иако су незрели плодови неукусни и скупљају уста, у појединим медитеранским земљама се конзервишу у сланој води као маслине. Због изузетне лековитости дрењина Италијани и Французи почели су да подижу плантаже овог дрвета, а
од плода праве желе за колаче и разне умаке. Наше баке су ипак биле маштовитије па су од дрењина правиле сок, мармеладу, пекмез, компот, џем чак и ликер, а најздравије су када се једу свеже. Дрењине могу да се смрзну или осуше и на тај начин сачувају за хладне зимске дане.
Лековита својства
Дрењине садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектин, танине и изузетно много витамина Ц двоструко више него поморанџа. Руски научници су установили да плодови дрена имају антимикро биолошко дејство, као и да се њихово месо и уље из семенки може да се користити за обнављање спољашњих и унутрашњих епидермалних ткива. Дрен је посебно богат танином, пектином и органским киселинама и баш ти састојци су оно што га чини посебним, поред витамина и минерала које има. Овај тип киселина се углавном налази у биљкама, а међу њима је посебно је распрострањена лимунска киселина. Делују као блага средства за чишћење и детоксикацију организма. Танин је сложено једињење које даје горак укуса и утиче на скупљање крвних судова, па су дрењине погодне за заустављање крварења. Пектин је једињење које се налази у кори и љусци плодова. То је облик угљеног хидрата који има способност да везује холестерол па се зато препоручује особама које имају повишен холестерол. Такође, сматра се да смањује ниво шећера у крви, јер везује за себе просте угљене хидрате, па дрењине могу да користе и дијабетичари. Танини и пектини којима обилују плодови повољно делују на слузокожу желуца и црева, па се користе код пролива и других обољења органа за варење. Од плодова свежих или сушених дрењина, али и од коре дрвета припремају се чајеви и други лековити препарати за лечење грла, малокрвности, болести бубрега, хемороида…
Да бисте на најбољи начин искористили лековита својства дрењина најбоље је направити сок који се не кува. На тај начин ћете сачувати све витамине, посебно витамин Ц и минерале који нису отпорни на топлоту. Због обиља пектина џем, пекмез или мармеладу од дрењина није неопходно кувати га дуго, јер ће врло брзо добити потребну густину, саветују искусне домаћице.
Извор: Агробизнис магазин