Лековито биље: Благо Србије о коме се мало зна

Аутор: draganadpetrovic
126 посета

Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави, а делом од тога и живи, око 5.000 становника. Сматра се да на нашој територији расте 700 лековитих врста, док се у промету налази тек трећина. Лековито биље је неискоришћена шанса, посебно у брдско-планинским неразвијеним пределима. Пример је наша најшумовитија планина, Јастребац, богата водом и биљем, чија су лековита својства позната малом број људи.Растао између градске вреве и сеоске идиле у подјастребачком селу код Крушевца, Верко Јовановић је несвесно од старијих упијао исцелитељске тајне биљног света.Сада може да се похвали завидним траварским стажом од три деценије.

„Пре пет година сам дипломирао и фитотерапију, тако да не кажу да прави чајеве као баба, а бапски чајеви су најбољи могу да кажем“, рекао је Верко.

У Верковој апотеци има лека за двадесетак бољки. Међу онима који се обраћају за помоћ, каже, све више је младих.

„И млади у 20 година пате од неког тог злобног реуматизма, што некад није било. Па некад је било и облачење, држала се топлота организма, а сад је то све нешто голишаво, све нешто што би рекли – фићфирићи“, додао је Јовановић.

Илустрација: Цикорија једна од најлековитијих биљака/ Фото: Pixabay

У бербу се иде лети до Мале Госпојине, јер су у то време биљке препуне етеричних уља. Али у овом послу каже паузе нема.

У јесен се беру шумски плодови, кртоле, корење али и биље попут цикорије, зечјег трна…

„Арника, значи планинска трава служи код, хајде да кажем – кад се ткиво убије, за подливе, попуцале капиларе, значи то у алхохолу може да се направе тинктуре, и онда се то утрљава“, прича Верко.

Многе садрже отровне супстанце па је, упозорава Верко, потребан опрез и код брања и употребе. Савесни берачи, истиче, поштују природу.

Илустрација: Дрен лечи многе болести/ Фото: Pixabay

„Морате да мислите да оставите бар један струк, тај који је добар, леп, који ће генетски да врати исто то природи. Та семенка ће да падне, нова биљка ће да изникне и има је поново“, каже Верко и додаје да је штета што у јастребачком крају нема организоване производње чајева и шумског воћа.

Упоредо са трендом повратка природи, расте и број потрошача препарата од лековитог биља. Телефон најпознатијег јастребачког травара ни током интервјуа, није престајао да звони.

Извор:https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2950/priroda/4533055/lekovito-bilje-skupljanje-promet-srbija.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар