Зова биљка детињства и здравља

Аутор: draganadpetrovic
189 посета

Зова је самоникла, листопадна биљка. Цвета у мају и јуну, а после бледо-жути цветови прелазе у бобице које су најпре зелене, а потом тамнољубичасте и црне боје. Бобице су пуне антиоксиданата. Од цвета зове може да се прави чај, сок,ликери, пенушава пића, да се додаје јелима због ароматичног мириса, користи у козметичкој индустрији. Цветове треба брати када су мирисни, неколико дана после кише, а самим сушењем интензивни мирис постаје блажи.
Зорица Вучићевић у Метикошима код Краљева ову мирисну биљку претворила је у користан напитак. Рецепт је поклонила и нашој читалачкој публици.Мало је њих који су укњижили мало више година, а да се не сећају зове. Њена постојбина, која се одржала и до данас је да расте у средњој и јужној Европи, Малој Азији и на Кавказу,по шумама, запуштеним местима, око насеља, али се гаји и по парковима. Ова биљка се убраја у најстарије лековито биље јер су докази о њеној употреби нађени у археолошким налазиштима која потичу још из каменог и бронзаног доба.
Међу првима описао ју је у својим списима Теофраст, док Диосокрид у својим делима помиње многе начине њене примене у сврху лечења.У земљама средње Европе црна зова често се узгаја као воћка.

Илустрација: Зова је самоникла биљка изузетно лековита
Успева у свим околностима, укључујући и суво и влажно тло, нарочито на сунчаним локацијама. У Србији је врло рапрострањена, али је и даље самоникла биљка. Мирис дрвета зове је јако специфичан и потиче од њених белих цветова који су груписани у струкове величине 10 – 30 цм. Сами цветови су ситни, млечнобели, петолатични. Ова природна лепотица цвета током лета, те је тада у највећем степену изражена њена лековитост. Лековитим се сматрају, цветови, плодови и корен. Плод зове је црна бобица, која је јестива једино када је зрела, а потом подвргнута процесу кувања. Дрво зове је тврдо и жуто-бело и када достигне одређени праг зрелости користи се за резбарење.
Сама зова као биљка има широку употребу, како у медицини тако и прехрани. Од цветова се справља сок, чај, сируп, а од плодова компот и пекмез. Корен, кора и листови се прикупљају у пролеће, цветови у јуну, а бобице пред крај лета. Црвена зова је дивљи култивар, али се и од ње могу припремати сирупи,пекмези. Ова зова поседује црвене бобице. У кухињи је нашла значајно место у виду деликатесних, похованих цветова зове. Познато је и сирће од зове у којем киселост зависи од количине присутних слаткастих материја.Цветови зове су богати етарским уљем, слузима, холином,шећерима, флавоноидима, фенолним киселинама, јабучном и валеријанском киселином, минералима и сапонинима.

Илустрација: Цветови имају јак и ароматичан мирис
Због својих својстава чај од зовиног цвета препоручује код прехладе, кашља, бронхитиса, астме и реуматских обољења Унутрашњи део коре зовиног стабла, грана и корена, садрже смолу која делује лаксативно па се често у народној медицини користи код проблема пробаве и тврде столице. Зреле бобице садрже јабучну, валеријанску и танинску киселину, танине,антоцијане, флавоноиде, каротене, монотерпене, тритерпене,фитостероле, масне киселине, соли каијума, гвожђа и калцијума, горке састојке, етарско уље, шећер, восак, смолу и витамине А, Б1, Б2, Ц. Свеж сок од бобица може изазвати мучнину, повраћање и пролив, тако да га никако не треба користити већ само као прокуван. Бројни активни састојци присутни у зовином соку повољно делују на ублажавање упале живаца, неуралгије, лумбага, затим ублажавање водене болести и на регулисање циркулације.
Пекмез припремљен од плодова је одлично, благо и природно средство за регулисање столице. Осим тога, користе се и у чајним мешавинама за „чишћење крви“ због свог диуретичног и лаксативног деловања, као и за регулисање варења, а чест су састојак и у чајним мешавинама за мршављење.

Илустрација: Зорица Вучићевић и њен супруг производе здраву зимницу под именом „Укуси Шумадије“

Од бакиног шпајза до животног позива
Зорица Вучићевић и њен супруг, након останка без државне службе улазе у бизнис са пиљаром, а затим са производњом здраве зимнице, тако да се малим корацима представља купцима широм Србије. ,,Укуси Шумадије“ полако улазе као робна марка у многе домове. За сада се њена домаћа радиност још увек одвија на традиционалан начин и како каже теже јесте али ће тако и остати.
Почела је бојажљиво прикупљајући плодове са малог поседа у Метикошима, углавном шљиве, али је касније кренула да убира и плодове из природе. Мајка природа није штедела својим благодетима, тако да се у обронцима шумарака овдашњих крајева могу наћи дивље јагоде, малине купине,дрен, трњине. На њеној траси се нашла и зова.
Наиме прве године је направила мале количине више пробно, не слутећи да ће тако једноставан напитак имати потражњу. Очигледно да је њен производ, неке, оне старије подсетио на детињство,а млађу популацију на ледени чај.
,,Прве године сам случајно пробала извесну количину да направим, јер када купите воће, шећер, ако све то немате у својој производњи, прерада је скупља. Моја породица га радо пије, данас деца кажу модерније, ледени чај. Био је пре три сезоне, прави хит. Од тада колико год сирупа да припремим недовољно је. Пријатно сам била изненађена, не само нашом продајом већ и количином знања наших купаца о биљци која је чини ме неправедно заборављена. Мене лично подсећа на нека лепа времена из мог детињства. Бака, а касније и мама у чувеном шпајзу су увек на полицама имале сок и чај“, каже Зорица.

Илустрација: Плодови зове

Ипак можда и не би била заборављена да на сцену није ступила тешка индустрија свакојаких сокова. Младе домаћице,посебно у градовима, што због услова где справљати зимницу,па до ограничавајућег времена не посежу за народним куваром. Осим тога мало је оних који бораве у природи где је она настањена. Било како било, освежавајући напитак од зове и лимуна је идеалан за вреле летње дане. Његова припрема је каже саговорница једноставна.
,,Важно је да се цветови беру са незагађеног места и да се не перу пре припреме. Од мама, бака или комшиница ћете добити мање-више сличан рецепт за сируп од зове, чија је једина мана велика количина шећера која се додаје, тако да вам препоручујем да уместо шећера користите мед. Цветове зове, 20 так цветова, очистите, ставите у дубљу посуду,прелијте са 2 литра хладне воде, прекријте газом и оставите да одстоји 24 сата. Након тога, процедите и додајте 0,5 кг меда.Загрејте да се мед отопи, али не на превисокој температури и мешајте. Када се прохлади исцедите лимун или лимету, а можете их додати и исецкане на колутове и сипајте у флаше док је сируп још топао и херметички затворите. Према укусу сируп разблажите водом како већ ко воли“- сугерише наша
саговорница.
Ми смо пронашли још једну варијанту без кувања, такође проверена. 40 цветова чисте зове, потопити са 4 литра воде и 1 кесицом лимунтуса. Оставити да одстоји 24 сата, процедити и додати 4 кг шећера и 4 лимонтуса.Повремено мешати док се не отопи шећер, сипати у флаше и оставити на хладном и тамном месту. Од једне флаше сирупа добијате 4-5 литара сока или чаја са кришком лимуна.

Илустрација: Незабораван укус сока од цветова зове
За коју год варијанту да се одлучите нећете погрешити. Мирис и укус из наше природе. Зорица планира да крене и малу количину пекмеза од зове, јер јој траже купци у Београду, али и власници неких ресторана. Од идеје до реализације некада је потребна само добра воља и мало познавања биљака.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар