Колико порекло утиче на одлуку чиме ће се човек у будућности бавити најбоље говори пример Маријане и Немање Цветић из Ужица, који се већ две године баве производњом и продајом чајева и то од биљака убраних искључиво у нетакнутој природи.
Иако обоје имају факултетске дипломе и раде у фирмама, свако усвојој струци, њихово сеоско порекло и љубав према природи подстакла их је да се поред редовног посла упусте у додатан посао са леквитим биљем. Као да их је и само презиме Цветић определило да се баве тим послом.
Купили разрађен бизнис
– Фирма Тилија чајеви постоји од 1996. године, а ми смо је купили пре две године када су власници отишли у пензију. Наставили смо да радимо, али смо доста и проширили мрежу купаца. Чајеве откупљујемо од проверених добављача, фирми које се беве прерадом и откупом биља од мештана. То су биљке убране са локалитета Ртањ, Сокобања, Златибор и по селима у околини Баваништа – почиње причу за Курир Бизнис Маријана Цветић.
Ова тридесетпетогодишња мајка мале бебе кроз осмех каже да се производњом и паковањем 90 врста чајева баве само она и супруг, док беба може само мало да их омета у послу.
– Када нам стигне сировина ми је пакујемо у кесице, па у кутије и готов производ пласирамо на тржиште широм Србије. Имамо 90 врста чајева, до којих је 80 ринфуз, а 10 су филтер чајеви. Ударна сезона нам почиње у децембру и траје до краја марта јер се у том периоду највише пију чајеви па се зато тада најбоље и продају. Купци су нам углавном мање лакалне апотеке које желимо да подржимо, а не апотекарски ланци. Нас двоје и не множемо да стигнемо да упакујемо велике количине – истиче Маријана.
Илустрација: Чајеве откупљују од проверених произвођача
Годишње спакују 10.000 кутија чаја
Ова вредна предузетница и њен супруг годишње упакују и продају око 10.000 кутија чаја, чија цена зависи од врсте биљке и захтевности процеса њиховог сушања.
– Најбоље се продају жалфија, ува, матичнајк, камилица, нана, бели слез и мајчина душица, али се доста тражи и сена. Паковање чаја од 50 грама продајемо од 120 па до 250 динара зависно од врсте биљке. Неке су скупље јер је до њих теже доћи и захтевније су када је рећ о сушењу. Те биљке се беру у пределима који су апсолутно нетакнути било каквим загађењем, где је чист ваздух и чиста средина. Нама је до тога стало и од тога не одступамо. Квалитет нам је на првом месту јер желимо да нам се купци, кад једном купе наше чајеве, поново врате. Мирис тих чајева је јачи и кесица и кутија у које их пакујемо су папирни и ничим не утичу на квалитет чаја, а истовремено чувају арому биљке – објашњава Маријана.
Према њеним речима само од продаје чајева тренутно породица не може да живи, али верује да ће, ако наставе да раде истим темпом, у скоријој будућности то постати њихов породични бизнис којим ће се искључиво бавити.
– Ја сам биолог и радим у једној лабораторији за контролу квалитета хране у Ужицу, а супруг је дипломирани саобраћајни инжењер и ради у једној саобраћајној фирми у Ужицу. Овим додатним послом се бавимо после радног времена. Некада, поготово зими, останемо да пакуејмо чајеве ноћу до 12 или један после поноћи. Имамо и папиролошки део посла, отпремнице и остало, који такође захтева време – истиче Маријана.
Илустрација: Чајеви се бгеру у пределима нетакнуте природе
Она додаје да тенутно немају своју продавницу већ купцима чајеве шаљу поштом или возе лично на адресу.
Посећују сајмове и стичу нове муштерије
Како би се приближили купцима Маријана и Немања Цветић посећују разне сајмове, а последњи Сајам етно хране и пића у Београду им је донео озбиљне купце.
– Људе привуче наше паковање, односно дизајн. Нашли смо озбиљне купце из Београда и надамо се да ће се сарадња развијати. Иако тренутно зараду коју стекнемо током зиме развлачимо током целе године, немамо намеру да одсутанемо. Обоје смо пореклом са села, ја из Овчар Бање, а супруг из Села Врутци измежу Златибора и Таре, волимо природу и то нас је и подстакло да се овим послом бавимо – каже Маријана.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9968167/danju-rade-u-struci-a-nocu-do-iza-ponoci-pakuju-cajeve
ФОТО: Pixabay
