Да ли су лековито и зачинско биље добар Агробизнис?

Аутор: Gdjakovic
355 посета

Мањак радне снаге и промена климе све већи проблеми за произвођаче лековитог биља

Потражња за зачинским, ароматичним и лековитим биљем је све већа, не само у Србији, већ и шире, али производња, односно понуда, постаје све већи изазов. Суше и недостатак радне снаге само су неки од проблема са којима се суочавају они који се баве сакупљањем и гајењем ових биљака.

Да пословање у овој делатности није нимало лако показују и подаци бонитетне куће Company Woll, где се кроз финансијске резултате из претходних година види да фирме које се баве гајењем зачинског, ароматичног и лековитог биља у Србији нису у тако повољној ситуацији. Ипак, након две године у минусу, сектор је 2021. годину завршио са укупном добити од 541.000 динара.

Претходно је у 2019. години забележен негативан салдо од -1.060.000 динара, док је у 2020. години минус износио 953.000 динара. У Србији у оквиру ове делатности послује 95 фирми.

Према речима директора института Јосиф Панчић др Милана Лукића, последњих година се трендови у делатности производње и сакупљања лековитог биља, као и у пласману и продаји на домаћем и страном тржишту, у најкраћем могу описати као проблематични.

O лековитим својствима бундевe

„Потражња за лековитим биљем се увећава, али је понуда све ограниченија. Цена лековитог биља је све већа, трошкови производње и сакупљања се повећавају, увоз делује као економски све примамљивији, а понекад и једино решење. И у прошлости су се овакви трендови дешавали и имали су циклични карактер“, објашњава наш саговорник.

Познат је, како каже, пример матичњака чија је цена на тржишту расла, а тиме и решеност произвођача да у гајењу дају предност овој биљци у односу на пшеницу, кукуруз или сунцокрет.

„То је довело до повећања понуде на тржишту, пада цене сировине, губитка интересовања произвођача и даље смањеној производњи и понуди. Ово се понављало у циклусима које су искусни и дугогодишњи произвођачи добро познавали и могли да предвиде кретања на тржишту неколико година унапред. Нажалост, у новије време делатност производње, сакупљања и прометовања лековитог биља оптерећују и многи други проблеми“, истакао је Лукић.

Велики недостатак радне снаге

Као најуочљивији проблем јавља се, пре свега, проблем радне снаге. Према речима нашег саговорника, овај изазов подједнако мучи и оне који биљне сировине обезбеђују производњом, али и оне који их сакупљају из природе.

„Код сакупљања биља из природе има можда и више проблема, с обзиром на то да ту нема помоћи механизације, односно да добро обученог познаваоца лековитог биља не може да замени ниједна машина. Ових сакупљача је сваке године све мање, толико да је угрожена и сама традиција сакупљања лековитог биља, која је толико дубоко укорењена код нас. Решење се све чешће проналази у увозу, што је велика штета, с обзиром на огромно природно богатство које поседујемо када су биљне врсте у питању. И овде је једино решење стимулативна цена за сакупљача, што је наравно проблем, с обзиром да то нашу сировину чини мање конкурентном у односу на ону из земаља у окружењу“, упозорава Милан Лукић.

Поред проблема са радном снагом, произвођачи се у новије време сусрећу и са проблемом пестицида, пошто се њихова употреба све више ограничава.

„И док је некада органска производња била изазов, као и могућност да се уз додатне напоре оствари и већи профит, имајући у виду високу цену органски произведене сировине, сада се и од конвенционалне производње захтева исто. То овакву сировину по квалитету приближава органској, али без сертификата, и наравно са нижом продајном ценом, а уз неопходност улагања много озбиљнијег рада и употребу (недостајуће) људске радне снаге као замене за коришћење пестицида у борби против корова. Отуда и значајан раст цене биљних сировина добијених у агрономској производњи“, образложио је наш саговорник.

Још један проблем који постаје све видљивији последњих година, су очигледне климатске промене и све врелија и сушнија лета, и то је нешто што се одражава и на цену биљних сировина, како произведених, тако и сакупљених у природи.

„Приноси су све мањи, неких врста које су се некада сакупљале у великим количинама код нас (зрдавац, трава ива, кичица) готово да више и нема. Смањена је понуда чак и за биље којег је код нас традиционално било у огромним количинама – хајдучице, кантариона, вранилове траве и другог. На тај начин суша која је све израженија, уз смањену радну снагу, утиче додатно на ремећење равнотеже између понуде и потражње и додатно повећава цене домаће сировине“, упозорио је Лукић.

Упркос свим наведеним изазовима, подаци бонитетне куће Company Woll показују да је по укупним приходима у овој делатности у 2021. години прва на листи компанија из Ниша – „Ливе натурал“, која је основана 2008. године. Ова фирма се бави узгојем биља на преко 250 хектара, а у оквиру плантаже има и дестилерију за производњу етеричних уља.

Последњи доступни подаци из финансијских извештаја показују да је Ливе натурал имао мањи пад пословања у 2020. години, али да се у потпуности опоравио 2021. године.

Наиме, укупни приходи били су 60,36 милиона динара у 2019. години, 50 милиона динара у 2020. години и већи од 64 милиона динара у 2021. години.

Уредба о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне

Једна од тема која годинама уназад оптерећује све привредне субјекте који су укључени у трговину лековитим биљем је, како наводи директор института Јосиф Панчић др Милан Лукић, и Уредба о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне Министарства заштите животне средине, којом се регулишу питања из ове области, односно штити природа и угрожене врсте у Србији.

„Овом Уредбом је, између осталог, предвиђено и плаћање такси за заштићене биљне врсте које ће се сакупљати, и то унапред за текућу годину, без могућности повраћаја средстава у случају да се биље из било ког разлога не сакупи. Измене ове Уредбе се већ годинама уназад планирају, а ова година се поново помиње као година када ће бити учињене. Надамо се да ће надлежно министарство учинити све да се олакша позиција сакупљача лековитог биља, а да се наравно не иде на штету природног богатства Србије“, изјавио је наш саговорник.

Аутор: Јулијана Винцан

https://biznis.rs/vesti/srbija/manjak-radne-snage-i-promena-klime-sve-veci-problemi-za-proizvodjace-lekovitog-bilja/

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар