Ангелика је одличан бизнис и тражена лековита биљка

Аутор: Gdjakovic
358 посета

Ботанички, ангелика је двогодишња и трогодишња биљка, али се као гајена култура производи искључиво као једногодишња, осим у ситуацији када се гаји ради семена, па се производи као двогодишња. Може се производити директном сетвом на стално место гајења, што се не препоручује због слабе клијавости семена или из расада, који је најпогоднији начин размножавања. Расад ангелике се заснива средином јула месеца, сетвом семена у хладне леје или у стиропорске контејнере, како би биљке достигле оптималну развијеност за расађивање у јесен (крај октобра, новембар месец, у зависности од временских прилика). Земљиште, где се заснива расад у хладне леје, потребно је добро припремити, уситнити. Дужина леје се одређује произвољно, по потреби, док је ширина 1 – 1,2 м. Након припреме земљишта, семе се сеје “омашке“, а потом се прекрива танким слојем земљишта, супстрата или добро згорелог стајњака. Да би се што дуже чувала влага у земљишту, засејану површину је могуће прекрити агротекстилном фолијом или неким другим природним малчем (сламом, нпр.), до ницања биљака, када се простирка склања. Потребно је и засенчити засејану површину (мрежама за засену), редовно наводњавати (најчешће микроорошивачима) и по потреби плевити, како би се обезбедили што оптималнији услови за клијање, ницање и развој биљака. За сетву 1м² потребно је 10 – 12 г семена, чиме се, уз просечну клијавост од 40 – 50%, добија око 900 садница по 1м² .

Фото: Freepik

Да би се постигао што већи принос али и избегло формирање цветоносног стабла у првој години производње, пречник коренове главе садница игра пресудну улогу. Наиме, биљке код којих је пречник коренове главе већи од 40 мм ће у првој години цветати и плодоносити и на тај начин ће се значајно смањити принос корена. Саднице са пречником коренове главе до 20 мм ће у првој години образовати лисну розету и омогућити корену да се што боље развије. Постоје и прелазни случајеви, када је пречник коренове главе између 20 мм и 40 мм. У том случају, један део биљака ће цветати, а један део ће формирати лисну розету, у зависности од количине падавина (Кишгеци, 2002).
Припрема земљишта и садња ангелике
Припрема земљишта се састоји из: основне обраде (крај лета), ђубрења уз основну обраду, предсетвене припреме (непосредно пред садњу). Основна обрада подразумева орање на дубину од око 30 – 40 цм, како би се створио што дубљи и растреситији слој земљишта повољних физичких карактеристика. Уз основну обраду, пожељно је додати 40 – 50 т добро згорелог стајњака. Предсетвена припрема се изводи непосредно пред садњу, у јесен, Уколико се садња оставља за пролеће, и предсетвена припрема земљишта се обавља тада, како би се што више сачувала тзв. „зимска влага“ .
Садња ангелике се обавља у јесен или у пролеће наредне године. У равничарским подручијима, садња се обавља на међуредном растојању од 60 – 70 цм и на растојању између биљака унутар реда које износи 30 – 40 цм. Применом оваквог начина садње, постиже се 41000 – 48000 биљака / 1ха. У брдско – планинским пределима, примењује се нешто гушћа садња и то на међуредном растојању 40 – 50 цм и растојању у реду 20 – 25 цм. На овај начин се достиже бројност од 80000 биљака / ха. С обзиром да је маса корена у овим подручијима нешто мања, већим бројем биљака по јединици површине се обезбеђује и већи укупан принос. У зависности од величине парцеле, садња се може изводити ручно или машински (Степановић и Радановић, 2011; Кишгеци, 2002).

Фото: https://www.mocbilja.rs/

Нега и заштита усева ангелике
Нега усева ангелике обухвата наводњавање, међуредно култивирање и прихрањивање. У периоду суше и високих температура, потребно је обавити наводњавање у неколико наврата, чиме се повећава отпорност биљака према болестима али и обезбеђује већи принос. Међуредно култивирање се врши у пролеће, најчешће два пута, док не дође до заклапања редова, а у циљу разбијања покорице и сузбијања корова. Уз култивирање врши се и прихрана азотним ђубривима у количини од 200 кг / ха (Степановић и Радановић, 2011). Када се говори о заштити ангелике, највећи изазов је сузбијање корова. Хемијско сузбијање није довољно истражено, тако да се корови најчешће сузбијају агротехничким, механичким и физичким методама. Од фитопатогених микроорганизама, могућа је појава проузроковача рђе, пепелнице и пегавости листова. У циљу сузбијања ових патогена, могућа је примена фунгицида на бази дитианона, манкозеба, дифеноконазола. Инсекти су редовна појава, али не причињавају економски значајне штете. Најчешће се срећу различите врсте стеница, биљне ваши и бувачи (Кишгеци, 2002).

Експлоатација ангелике
Ангелика се гаји ради корена, у коме је концентрисано највише етарског уља. Непосредно пре вађења корена, врши се силирање надземне масе силокомбајнима, из које се, такође, добија етарско уље. Након силирања надземне масе следи изоравање корена које се врши помоћу плугова или специјализованих вадилица. Корен се са њиве транспортује до дестилерије, где након прања, сушења и уситњавања следи дестилација етарског уља. Просечан принос свежег корена по јединици површине, у условима тзв. “сувог ратарења” износи око 10000 кг. У условима интезивног наводњавања, принос се може чак и дуплирати. Са 1 ха може се просечно добити око 15 кг етарског уља (Степановић и Радановић, 2011). Уколико се ради о семенској производњи, семе се убира тек у другој години производње, почетком јуна месеца. Обично се обавља ручно, одсецањем штитастих цвасти које носе семе. Тако убрано семе се транспортује у одговарајућа складишта на сушење и дозревање. Након 4 – 5 дана, семе је спремно за сетву, односно прераду, у зависности од циља производње (Степановић и Радановић, 2011).

Аутор: МСц Јован Лазаревић

Фото: https://www.mocbilja.rs/

Srodni tekstovi

Оставите коментар