Засејано никад више пшенице, да ли је то добар потез?

Аутор: draganadpetrovic
216 посета

Пшеницом је јесенас у Србији засејано више од 700.000 хектара, што је највише у последњих неколико деценија. Пољопривредници се надају да ће повећањем површине пшеничних поља успети да надокнаде губитке које су због суше током 2022. имали на кукурузу и соји. Ипак, то зависи од више фактора на које произвођачи не могу да утичу. Пре свега, од временских прилика и геополитичких дешавања у свету. Прошла година је била веома изазовна када је у питању тржиште хране. Таман када се већи део света понадао да ће се бројни проблеми изазвани пандемијом коронавируса решити, нов фактор је утицао на дешавања на глобалном тржишту.
„Сукоб између Русије и Украјине продубио је неизвесност на тржишту хране. Дошло је до наглог скока цена житарица и уљарица како на светским берзама, тако и код нас. У првом тренутку су цене неконтролисано расле и сви се добро сећамо да је држава увела одређена ограничења која су довела до пада цена“, подсећа Милош Јањић, директор Продуктне берзе.

Због дешавања у Украјини и поскупљења енергената није било лако засновати производњу, а суша је онемогућила њено одржавање у обиму у којем су се пољопривредници надали.

„Прошле године јесу биле високе цене пшенице и кукуруза, али они нису родили. Због суше кукуруза није било скоро ништа, а и приноси пшенице су били значајно мањи. Што се тиче сунцокрета он је генерално био јефтинији када причамо о цени без државне дотације“, каже Вукашин Баћина, пољопривредник из Баната.

„Ми смо се, нажалост, већ другу годину суочили са сушом код јарих усева. Њихова цена у жетви је била виша у односу на светске цене. После тога је дошло до пада цена, а тај тренд се задржао до краја године. Последње реализоване цене преко Продуктне берзе су за кукуруз 31,5 динар, пшеницу 34 и соју 65 динара без ПДВ-а. То је значајно испод цена које су биле у жетви“, објашњава Јањић.

Илустрација: Чување пшенице чекање на бољу цену је је мач са две оштрице 

Цена пшенице у 2022. након жетве падала

И док је продаја у жетви ранијих година мучила произвођаче, овога пута се испоставило као добро изнуђено решење.

„Већина пољопривредника у Србији не може да чува пшеницу, јер су сва раздужења на пшеници, па је пољопривредник приморан да је прода да плати кредите, дуг за семе, ђубриво…“, каже Баћина.

„С друге стране, чување пшенице код некога је мач са две оштрице, јер те ДОО фирме немају никакав капитал. Ево рецимо, само у мом крају, у Банату су 4-5 фирми које су чувале пшеницу пропале у последње 2-3 године. Многи људи су остали и без пшенице и без новца. Једноставно ти власници отворе фирме, убеде људе да код њих чувају, продају робу на црно, прогласе стечај и појео вук магарца. Да чувају могу само они који имају своја складишта“, додаје овај пољопривредник.

Недавно завршена 2022. била је по много чему специфична када је реч о житарицама и уљарицама.

„Историјски посматрано цене свих култура, не само пшенице, су најниже у време жетве, јер највећи део произвођача продаје своју робу. Сви тржишни фактори које посматрамо, ми који се бавимо анализом, су бесмислени због ситуације на светском тржишту хране изазване сукобом Украјине и Русије. Психологија тржишта је потпуно промењена. Прошле године су боље прошли произвођачи који су пшеницу продали у жетви од оних који су је оставили на чување“, објашњава Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

Очекивано је, објашњава, да житарице и уљарице највише цене након жетве достигну крајем календарске и почетком наредне године.

„Ми имамо потпуно обрнуту ситуацију да су нам цене за 10, 15 и 20 посто ниже сада него у време жетве. Цене су пале јер су отворене украјинске и остале луке у контексту споразума Русије, Украјине и Турске. Али реч је о једној пшеници лошег квалитета која је дуго била неусловно складиштена. Та пшеница се нашла на тржишту и снизила је цену пшенице у целом свету, пре свега, у црноморском региону којем и ми припадамо“, додаје наш саговорник.

Илустрација: И ове године паоре чекају бројни изазови

Са каквим се изазовима суочавају пољопривредници у Србији?

Ништа мање изазовна неће бити ни ова сезона.

„Предвидети шта ће се дешавати у аграру је јако тешко, поготово када имате сукобе у Украјини, када имате проблеме свуда у свету. Мене плаши да ће пшеница у 2023. бити јефтина без обзира на изузетно скупу сетву коју смо имали, а што је свакако проблем. У Србији је посејано много, много више пшенице него ранијих година. Због суше људи се плаше да сеју кукуруз. Када идем кроз њиве, кроз поља то се све сада зелени“, истиче Баћина.

„Више је пшенице и у Румунији, што је занимљиво. Једино што би могло да спасе нас јесте то што у Украјини није обављена сетва. Не волим да се радујем туђој несрећи, али то је једина нада српског пољопривредника. Да ће пшеница бити скупља јер је у Украјини неће бити, а знамо да Украјина важи за главног произвођача пшенице у свету“, додаје овај пољопривредник.

Повећање површина пшеничних поља је очекивано, сматра Галетин.

„Пољопривредници се враћају пшеници из простог разлога што је однос зараде и трошкова узгоја у 2022. био далеко најповољнији код пшенице. Има ту много разлога. Један од кључних су временске околности. Пшеница је „побегла“ од летње суше. Она је пожњевена крајем јуна, почетком јула и није осетила те тропске температуре и недовољне количине падавина“, каже овај агроекономски аналитичар.

„Други разлог је тај што је пшеница екстензивна култура и не захтева толико улагања као кукуруз, соја, шећерна репа… Наши пољопривредни произвођачи који су финансијски прилично исцрпљени су имали и тај мотив да се приклоне пшеници“, додаје Галетин.

Прогнозе су да ће ове производне године пшенице у свету бити мање за 10 милиона тона од претпостављене потрошње.

„То ће на неки начин девастирати залихе и утицати да пшеница буде тражена роба и да би у односу на остале ратарске културе могла да има релативно бољу цену. Да ли ће се то и десити и какав ће развој ситуације бити на украјинско-руском фронту нико не зна. Тај Гордијев чвор ја у овом тренутку не знам да одвежем. У сваком случају многи фактори ће то утицати. Лично мислим да ће произвођачи пшенице добро проћи“, додаје наш саговорник.

Илустрација: Прогнозе су да ће ове године пшенице у свету бити мање за 10 милиона тона од претпостављене потрошње

Висока улагања, скупи кредити…

Тржиште хране је у великој мери зависно од дешавања на осталим тржиштима.

„С једне стране имамо та дешавања у свету као што су производња и потрошња, али је тренутно политика велики фактор који утиче на кретање цена у свету. С друге стране сва дешавања на другим тржиштима као што су финансијско тржиште или тржиште хартија од вредности су неизвесна. Каматне стопе се дижу у целом свету, инфлација је висока свуда. У 2023. години ћемо имати неповољну економску климу, а томе ће пољопривредници морати да се прилагођавају“, сматра Јањић.

У овом тренутку повећање површина на којима је засејана пшеница делује као добра одлука. Ипак, треба се подсетити да је наша земља извозник пшенице, а да је одлука државе прошле године да забрани извоз хлебног зрна оборила његову цену на домаћем тржишту.

„Нисмо могли да извеземо и продамо пшеницу по ценама које су биле у свету. То би била велика зарада. Али, и ми пољопривредници морамо да будемо донекле реални. Да је пуштен извоз, извезла би се сва пшеница и данас би векна хлеба код нас била 200 динара. То би био проблем за читаво друштво“, каже Баћина.

„Морамо да направимо компромис да буде добро и пољопривреднику и крајњем потрошачу. Ја поштујем што је држава забранила извоз пшенице да не би остала Србија без хлеба, али је требало пољопривредном произвођачу да да добру цену за ту пшеницу. Држава је требало да уради као Словенија. Словенија је забранила извоз пшенице, али је сву пшеницу од свих произвођача откупила по цени коју су пољопривредници тражили“, прецизира наш саговорник.

Од тога колико ће пшенице родити у свету зависе и будућа дешавања на тржишту хране.

„Ми имамо довољно за сопствене потребе. Фундаментално за нас је извоз. Зависни смо од извоза. Вишак треба негде да изађе, а изаћи ће по цени које тржиште у свету хоће да плати. И то је оно од чега ће зависити колика ће цена пшенице бити. Значи сетва пшенице може да буде екстра потез и јесте да се смањи потенцијални ризик од суше. А да ли је тако то ћемо знати тек у тренутку када видимо колика је цена у свету и пошто ми то можемо да извеземо“, објашњава Јањић.

„Нетржишне факторе не можемо да предвидимо, а они могу и те како да утичу на цену. Не само ако наша држава ограничи извоз, што мислим да неће, јер ми имамо довољно и за себе и за продају на страном тржишту. Треба видети шта ће радити државе у региону и велике силе. Да ли ће бити ограничења извоза или транспорта. У сваком случају да се та дешавања у Украјини што пре заврше и да се вратимо нормалним околностима“, каже директор Продуктне берзе.

Илустрација: Топао јануар без снега никако не одговара младој пшеници

Високе температуре не погодују пшеници

Иако је још рано говорити и о приносима и о ценама, пољопривредници сматрају да пшеница не би смела у жетви да буде испод 45-50 динара.

„Да би се уложено вратило пшеница мора да кошта следеће године између 45 и 50 динара. Још није крај са улагањима, па не знам колико ће на пролеће коштати ђубриво, хемија за заштиту и дизел гориво, али слободно могу да кажем да је то нека цена која би морала да буде у жетви да би српски пољопривредник могао да буде на позитивној нули“, објашњава Баћина.

„Велики проблем су сада и временске прилике. У децембру и јануару имамо температуре преко 10 степени. То није нормално за ово доба године. На овој температури болести нападају пшеницу. Сада би требало да је пшеница под снегом. Ово је четврта зима заредом у Банату да нема снега, да нема зимске влаге. И зато је све неизвесно. О пшеници се неће знати ништа до краја априла. Да ли је родила, колика ће бити цена… Тренутно је лоша ситуација. Ово време, кажем, никако не погодује пшеници“, каже овај пољопривредник из Баната.

Илустрација: Прави резултати видеће се тек кад дође жетва

Иако сматра да би пољопривредници могли добро да прођу због сетве пшенице, Галетин упозорава и на негативне ефекте одлуке о повећању површина под пшеницом.

„Ја се некако не радујем томе. Не због тога што ће пољопривредници добро проћи, већ из разлога што ћемо наш најзначајнији ресурс, а то је плодна земља, искористити за сетву екстензивне културе која на дуги рок није профитабилна. Ако се поново будемо вратили у такву сетвену структуру где ће нам екстензивне културе заузимати све веће површине не можемо добром да се надамо“, објашњава агроекономски аналитичар.

„Ја навијам да пољопривредници што боље финансијски прођу, али мислим да је посао аграрне политике да се, ипак, стимулише производња интензивнијих култура, да се она што више подстиче државним мерама. Али, то нам је судбина и ми се опредељујемо за сетву оних култура које нам краткорочно дају боље финансијске ефекте“, закључује Галетин.

Иако се труде да направе рачуницу, произвођачима су у овом тренутку руке готово везане. На све што им је у претходним годинама и деценијама задавало муке и главобоље, сада треба додати и неизвесност коју носе геополитичка дешавања у свету. А њих је и те како тешко укалкулисати, јер су често врло непредвидива.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/5076644/psenica-cena-psenice-poljoprivreda.html

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар