Зарада у пољопривреди и 6500 евра по хектару, али мора да се ради доста

Аутор: Gdjakovic
667 посета

Пише: Нада Матић : Број незапослених пада и то је добра вест. Ипак, расте број оних који имају неку уштеђевину и који би покренули сопствени бизнис. Велики број њих зна да је то пољопривреда, али су у дилеми у коју грану конкретно и кренути. За покретање бизниса, осим идеје потребна је и рачуница о исплативости и томе шта најбрже доноси профит. У наставку вам откривамо неке од пољопривредних грана које су најрентабилније.

Гајење лековитог биља

Ако још увек нисте одлучили како да покренете бизнис, а поседујете земљиште, последњих годна све је већа потражња за лековитим биљем. Није потребно превише бриге око одржавања земљишта, а улагања су минимилана.

За један хектар засада под наном, камилицом, невеном или другим лековитим биљем потребно је од 1.200 до 2.500 хиљаде евра. Од ових пара можете спремити земљиште, купити семе и засадити биље.

 

Уколико пак, желите да модернизујете продају лековитог биља, потребно је додатно уложити још стотинак евра за куповину украсних амбалажа, да би производ био примамљивији на тржишту. Када се све епрорачуна, приход од овог бизниса може да износи од 2.500 до 6.500 евра по хектару.

Неки од предлога за узгој лековитог биља

Бели слез

  • око 2.000 евра улагање по хектару
  • око 5 евра цена по килограму
  • мање од 1500 килограма приноса по хектару
  • 6.500 евра прихода по хектару
  • најмање 4.500 евра профит по хектару

 

Невен
  • око 1.800 евра улагања по хектару
  • око 4 евра цена по килограму цвета
  • око 1.000 кг принос по хектару
  • око 4.000 евра приход по по хектару
  • око 2.000 евра профит по по хектару

 

Илустрација: Зарада од босиљка око 2.500 евра по хектару/ Фото: Pixabay

Босиљак
  • око 1.200 евра улагање по хектару
  • више од 1 евро цена по килограму
  • око 2.000 килограма принос по хектару
  • око 2.500 евра приход по хектару
  • око 1.300 евра профит по хектару

Када је реч о лековитом биљу, стручњаци саветују да је најбоље гајити вишегодишње биљке, јер су мања улагања.

Зелена салата

Садња зеле салате је исплатив посао. Није потребно много улагања, тако да са 1.000 евра можете започети прави повртарски бизнис. За почетнике довољно је око десетак ари земљишта, а уколико временски услови погодују може се зарадити и до 2.000 евра.

У почетку, на ову површину за пластеник треба обезбдеити око 300 евра, те са осталих 700 евра можете купити семе, обрадити земљиште и спремити адекватну хемијску заштиту. Једна везица салате у просеку у сезони кошта од 60 до 80 динара. Након, што сву салату продате, њива вам после тога буде слободна па на њој можете засадити и неку другу културу.

Производња цвећа

Производња цвећа доноси „убирање плодова“, после неколико месеци од засађивања семена. Потребно је доста стрпљења и љубави, јер овај наизглед ситан посао, изискује свакодневну бригу.

За покретање овог бизниса као и за сваки други потребно је улагање. За засад од једног ара, улагања су од 3.000 евра до 4.000 евра. Овај новац укључује припрему пластеника, система за загревање, садни материјал, ђубриво, саксије…

Цвеће је све популарнија пољопривредна грана у Србији, јер одмах у току године доноси приход у малим износима, а целокупно улагање се враћа у прве две године. Трећа година обезебђује зараду, а свака наредна доноси повратак онога што се уложи и до 50 одсто.

Илустрација: Пластеничка производња најисплативија

Зарада иде од 1.000 до 2.000 евра годишње. Подразумева се да што је већи засад, већа су и улагања, али и добит. Треба имати на уму да се цвеће продаје током целе године, али највишу зараду доноси с почетка пролећа, када је права помама за цвећем због пролећног уређења дворишта.

 

 

Узгој воћа и поврћа

Иако за пластеничку производњу поврћа и воћа треба мало више улагања, стручњаци сматрају да је оваква производња најрентабилнија. За овакву производњу на једном хектару потребно је око 15.000 евра, а уложено може да се врати за годину дана, уколико временски услови погодују.
Са сруге стране, почетници могу да крену и са мањим површинама, те са пластеником од 200 квадратних метара, могу прилично солидно да зараде. Ако под овом површином засадите парадајз, у просеку зарада може да иде и преко 2.000 евра, за краставац око 1.000, а парику нешто мање, око 600 евра.

Илустрација: Парадајиз из пластеника испплативији него на отвореном

Треба имати на уму да овакав вид производње подразумева константан рад од пролећа када се креће са садњом семена, затим одржавање расада, засађивање расада, наводњавање, прскање, а тек на крају следи берба.
Бизнис у пољопривреди зависи од улагања, али и бриге о засадима. Поред ове две ствари, најзначајнији су временски услови, јер 50 одсто успеха у пољопривреди зависи од тога. Ако се упуштате у овакву врсту бизниса, најбоље би било да осигурате засаде, како у случају непогода не би изгубили сав новац који сте уложили.

Аутрока: Нада Матић

Извор: https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/najisplativija-ulaganja-u-poljoprivredi/y9pkm0e

Srodni tekstovi

Оставите коментар