У јужном Банату почела је берба дуња, а један од најмлађих произвођача овог воћа је Сава Џинић из Панчева, који је пре четири године посадио 300 стабала на једном хектару. Ове године очекује род од око седам тона дуње.
Ова година није била повољна за воћаре, јер је пролеће било кишовито, а лето сушно. Ипак, Сава Џинић у свом воћњаку има систем за наводњавање кап по кап и сад очекује 30 одсто већи род него лане.
„Имали смо проблем са кошавом која је доста тога омлатила и обрала, чак и кад је дуња била зелена, али и сад кад је у пуном роду пред брање ми је више скупљамо, него што беремо са дрвета“, каже Сава Џинић.
Добру и квалитетну дуњу је тешко произвести, јер је биљка веома захтевна, а најтраженија је лесковачка сорта. У воћњаку је неопходно имати и 10 одсто дуњаца ради опрашивања. Сава о свему томе води рачуна, али увек има и оних који би без труда да дођу до зараде.
„Имали смо проблем и са лоповима који су нам пола воћњака обрали и мораћемо следеће године на други начин то да чувамо, као бостанџије“, напомиње вредни произвођач.
У јужном Банату последњих неколико година отворено је много нових дестилерија, а произвођачи ракије више не морају да обилазе Србију да би купили квалитетну дуњу, јер сад је имају све више и у свом крају. Један од искуснијих произвођача који дуњу претвара у ракију је Бранко Бокун из Качарева.
„Она мора да има суву материју од 13 до 14 одсто, тоталну зрелост и из те и такве дуње добија се и мирис и буке и само таква ракија је препознатљива. Ако само пет дана ставите раније дуњу у врење и ако није добила свој врхунац зрелости, добиће се и до 30 одсто мање количине,али није то најважније, већ губите буке и све оне лепоте које дуњу одвајају од других ракија“, објашњава Бокун.
Вредне домаћице од дуње праве домаће слатко и компот, оне искусније и колач китникез, а може се само убрати и ставити на орман, јер је њен мирис довољан за уживање.
Извор: https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/4574798/berba-dunja-banat-pancevo.html
