ДРЕН: Неправедно занемарено воће великог потенцијала и лековитих плодова

Аутор: draganadpetrovic
514 посета

Народна узречица „Здрав као дрен“ није настала случајно, а ову изузетно лековиту биљку наши преци су садили у двориштима кућа за здравље и напредак породице. У лековите сврхе користили су се не само плодови већ и лишће чак и кора овог дрвета.
Дрен је воћка великог потенцијала, тврде стручњаци, а плантажни узгој овог воћа већ је започео у Црној Гори где има десетак плантажа. Да се дрво старих Словена на велика врата враћа говори и податак да су у Никшићу почели да прослављају „Дане дрењине“. У Србији узгој дрена још увек је спорадичан а један од пионира је Васа Везмаревић из села Лужнице код Крагујевца.

Илустрација: Дрен је савршен за органски узгој зато што је отпоран на болести

Отпоран на болести
Везмаревић на имању гаји на десетине врста воћа међу којима има тридесетак жбунова дрена. Засадио је експерименталну парцелу, а како се дрен жбунасто шири неопходно је да размак између жбунова буде три и по метра.
– Дрен је савршен за органски узгој зато што му није потребна ама баш никаква заштита јер је отпоран на болести. Од агротехничких мера једино с јесени додам стајско ђубриво. И то је све. Сваке године заметне плодове и уберем добар принос од кога правим џемове, ликере, а нешто и продам – рекао је Везмаревић пионир у гајењу дрена у Шумадији.
Како је објаснио жбунови дрена споро расту и за пет година, од кад их је посадио, порасли су око два метра. Са једног жбуна убере око пет килограма дрењина, а како је питању дуговечна биљка, Васа верује да ће наредних година рађати много веће количине плода. Наиме, жбун дрена је изузетно дуговечан и може да поживи и до 100 година.
– Дрен је занемарено воће великог потенцијала. У Црној Гори већ неколико година радимо на томе да ова лековита биљка добије форму плантажног гајења. Један од разлога је лак и незахтеван узгој, успева на свим врстама земљиштима и не зависи од климатских услова. У Црној Гори има га од мора до планина и свуда даје доста рода. Расте и рађа у засенама и на сунчаним странама. Због тога што му није потребна никаква хемијска заштита, идеална је воћка за органски узгој – рекао је проф. др Вучета Јаћимовић са Биотехничког факултета у Подгорици. Он је свој магистарски и докторски рад посветио дрену и причу о овом лековитом воћу проноси у целом региону.
Дрен (лат. Cornus mas) је самоникли листопадни грм или мање дрво које може да нарасте до пет метара. Води порекло из југозападне Азије, а у народу је познат и под именима дренак, дренић, дренка, дреновина, румени дрен…
Крошња је густа и заобљена, листови су овални с извученим врховима. Док је биљка млада стабло је глатко сивкасте боје, али касније испуца у виду љуспица. Дрен цвета пре листања већ у јануару па је то и прва храна за пчеле. За разлику од осталих дрвенастих биљака дрен има велику густину због чега не може да плута на води.
Плод дрена су дрењине које у зависности од климатских услова сазревају од јула до средине октобра. Због црвене боје подсећа на трешњу а дугуљаст је попут маслине. Међутим, дрењине нису зреле чим порумене већ је потребно време да плод сазри. Незрели плодови су горки и скупљају уста. Од дрењина су наше баке изузетно здрав сок, мармеладу, пекмез, компот, џем чак и ликер, а најздравије су када се једу свеже.

Илустрација: Плодови дрена сазревају од јула до средине октобра

Лековита својства
Дрењине садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектин, танине и изузетно висок ниво витамина Ц двоструко више него поморанџа. Руски научници су установили да плодови дрена и уље из семенки може да се користити за обнављање спољашњег и унутрашњег епидермалног ткива. Дрен је посебно богат танином, пектином и органским киселинама које делују као блага средства за чишћење и детоксикацију организма. Танин је сложено једињење које даје горак укуса и утиче на скупљање крвних судова па су дрењине погодне за заустављање крварења. Пектин је једињење које се налази у кори и љусци плодова. То је облик угљеног хидрата који има способност да везује холестерол па се зато препоручује особама које имају повишен холестерол. Такође, сматра се да смањује ниво шећера у крви, јер везује за себе просте угљене хидрате, па дрењине могу да користе и дијабетичари. Танини и пектини којима обилују плодови благотворно делују на слузокожу желуца и црева, па се користе код пролива и других обољења органа за варење. Од плодова свежих или сушених дрењина, али и од листа и коре дрвета припремају се чајеви и други лековити препарати за лечење грла, малокрвности, болести бубрега, хемороида…

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар