Доноси 15000 евра по хектару код нас, а у Словенији га зову зелено злато

Аутор: Gdjakovic
192 посета
У Бачком Петровцу се убирају плодови хмеља током лета, и то је једина локација на којој може да се гаји ова култура, а прошле године се на свега десет хектара убирао овај производ.
Својевремено је на петровачким ораницама под овом биљком било 200 хектара, а у Војводини је заузимао чак 1.500 хектара и имао традицију дугу 250 година.

Један од узгајивача хмеља скренуо је пажњу да Покрајина сваке године даје субвенције за узгајање овог производа, али да и даље нема заинтересованих, иако није потребно много муке. Када се једном посади корен – ризон на јесен, наредних 15 година више није потребно да се сади, већ само да се сече корен над земљом и на тај начин се износа покреће производња.

Такође, истакао је да је пре неколико година добио финансијски подстицај за подизање стубова, с обзиром на то да је хмељ дугачак и широк, као и да може да достигне невероватну висину од чак шест метара и буде широк исто толико, пошто се обмотава.

– Подстицај ми је добро дошао, добио сам три милиона динара и био заинтересован да се хмељарство обнови. Мада из године у годину све више малих привредника се одлучује за производњу занатског пива и што овде привређују велике индустријске пиваре – напомиње један узгајивач.

Многи узгајивачи не продају хмељ, већ га извозе у Немачку, Пољску, Италију и Хрватску, који препознају квалитет, за разлику од домаћих пивара.

Наше њиве идеалне за узгој

Хмељ не воли високе терене, одговора му влажна клима и ваздух, те најбоље успева када се сади у близини неке воде. Просечан принос хмеља је око две тоне по хектару, а килограм кошта од четири до 20 евра, у зависности од тога да ли се продаје цвет – шишарица или као пелет, који је скупљи, јер представља виши степен обраде.

У просеку може да се заради бруто око 15.000 евра, али треба имати у виду да и трошкови производње нису мали, посебно што у хмељарству треба пуно ручног рада, па су сезонски радници неизбежни.

За хмељ постоји сигурно инострано тржиште, добра цена и државни подстицаји. Није берзанска роба, а када се гледа зарада узима се десетогодишњи просек.

С друге стране, оно што вероватно спутава ратаре да покрену сопствени узгој хмеља јесу велика улагања. У самом почетку производње треба чак 30.000 до 35.000 евра по хектару. Међутим после тог улагања нема нових, већ само сваке године треба да се одржава нови корен.

Хмељ, зелено злато Словеније

Словенија је, једина земља на свету која извози више од 95 одсто произведеног хмеља и то највише на енглеско и европско тржиште, у Кину,  Јапан, Русију, Вијетнам, Бразил, Аргентину и Индију.

Крајем августа у Словенији је кренула  жетва хмеља. Огромна поља зеленог злата како га „Јанези“ зову говоре у прилог да је популарна и исплатива. Посао се ради генерацијски,  јер су улагања прилична. Потражња за овом биљком и велики број пивара, нарочито мале производње условио је стабилност у пласману. Оно што је нарочито позитивно у целој причи уговорена цена се оверава са произвођачима на период од  пет година.

За разлику од Србије где је производња хмеља занемарљива, Словенија је трећи највећи произвођач хмеља у Европи,  и четврти на свету. Подаци указују да у овој држави  постоји 105 пивара, од којих 97 чине мале или крафт производње. Произвоња хмеља је традиција, а један од оних које је опстао Јоже Бизјак био је наш домаћин у Шмартно об Паки. Газдинство и неки објекти стари су близу 200 година.

,, У нашем селу сам нажалост остао само ја у производњи. Радим ово већ 50 година, је то није посао за сезону. Производња је сада на 4 хектара, некада је овде било пуно хмељара ли су одустајали, одлазе млади,  а било је и неких проблема раније и у откупу. Ове машине иза мене су старе 60 година, дакле и моји су радили то исто“,  истиче наш  саговорник.

Производња хмеља је каже Бизјак захтевна и посла има током целе године. Истина, Словенци су претходно развијали технологију узгоја хмеља, стављајући у први план домаће сорте изникле на врло цењеној савињској.

,, Изгледа једноставно, али радимо читаве године. Сада га беремо, сушимо и продајемо. У септембру иде разоравање, шпаге навлачимо на наслоне греда, канап се развлачи на врвицу да би могао хмељ на расте. Што се тиче приноса, а то је сад различито, може од једна до две тоне по хектару, ако је добра година!Ова година није баш најбоља, била је сушна“.

Жетва зеленог злата како га овде називају, почиње крајем августа. Хмељ се скида рано ујутру и одмах на машини, комбајну, мени личи на некадашњи  дреш одваја плод шишарки од гране. Одваја се лист који махом користе за додатак исхрани стоке, ко нема за зеленишно ђубрење. Након тог процеса сушење такође на имању. У металним контејнерима се подиже на спратну сушару врло једноставне конструкције. Сува се кроз дупли зид грађевине враћа у приземље и пакује у џамбо вреће.

,, Хмељ када се обере одмах долази на ову како ви кажете вршалицу.  Одмах се суши на горњим спратовима у бетонским базенима на 55 степени и то 8 до десет сати. Онда га треба одмах паковати, да не изгуби ароме.  Хмељ не сме бити ни пресушен ни сиров, идеално је на 9%“појашњава наш домаћин за Агробизнис магазин.   

Словенија је, једина земља на свету која извози више од 95 одсто произведеног хмеља и то највише на енглеско и европско тржиште, у Кину и Јапан, у Русију, Вијетнам, Бразил, Аргентину и Индију. Словенци су давно схватили да је узгој хмеља бизнис који најспособније пољоприведнике везује за село. Приватизација обе словеначке пиваре, у Лашком и Љубљани, обављене су тако да буду у функцији не само запослених, већ и добављача. Наиме, пиваре су продате, али тако да наставе откуп сировине. Цена се зна,  веровали или не дугорочније.

,, А, исплати се ко хоће да ради.  Цена је од 4-10 евра, у зависности од квалитета, сорте и од трговца који ће да га купи. Имамо погодбе, пет година унапред. То није годишња производња зато смо успели да је уговоримо на дуже време. За хмељ нема субвенција државе. Добијамо субвенцију само по хектару обрадиве површине“ наставља Јожеф.

Дакле, профит јесте висок, мада су и улагања огромна. Наиме, хектар нових засада на припремљеном земљишту и са садницама без семена кошта око 25.000 евра. И поред тога, узгој хмеља је исплатив због све веће потражње пивара и дугорочних уговора о куповини, па површине под хмељом у свету и даље расту. Као каже наш саговорник инвестиција је толика значајна да, када се једном подигне засад или изгради хмељарник, тим послом се баве генерације.Зато нас и не чуди да је производњи остао долседан већ 50 година.

,, Прва улагања су велика, али када сам овај посао почињао биле су друге прилике. Има посла, улагања, стубови, мреже. Сорта хмеља је такође важна у производњи, јер га на основу квалитета и плаћају. Потражња је велика и то је начин да се остане у бизнису“.

Млеко са фарме завршава у српском кајмаку

Јоже се није одрекао ни сточарства, тако да има и производњу млека са којом није нарочито задовољан, не по количини већ по откупној цени. Због скупих импута, осцилација, сушних и плавних година, субвенција и ко зна којих разлога младих је све мање у пољопривреди.

,, То је додатни приход. Имам 15 крава, холштајн, буде око 70 хиљада литара млека годишње. Млеко откупљује цељска млекара и онда даје вашем земљаку који прави кајмак. Ми овде не знамо да правимо тај производ. Он преради дневно 8 хиљада литара млека, да би произвео ваш специјалитет. Откупна цена није добра, 40 центи и то је све, нема премије. Може да се живи, али је лоше. Сваки дан једно или два  газдинства пропадну. Сад имамо свега 4-5% младих  пољопривредника од 40 година,   који су остали да раде на селу. То није добро, сви уче иду даље, доктори науке, лекари, нико неће да ради више ручно на селу,  закључује наш домаћин.

Са поносом нам показује и сејалицу с краја деветнаестог века. Рекли би прилично очувана. Уопште, овдашњи домаћини чувају стара  оруђа за рад, поред првобитних објеката која повремено обнове. У шали каже можда опет послужи, јер је гориво отишло у небеса и у овој држави.

(Kurir.rs/Tamara Barbuzan), АГРОБИЗНИС МАГАЗИН 

Srodni tekstovi

Оставите коментар