Добра цена посејала пшеницу на чак 630.000 хектара

Аутор: draganadpetrovic
36 посета

Пшеница је већ никла на њивама где је на време посејана – ратари посебно хвале последњу кишу која је допринела да семе крене из земље и с те стране су задовољни, једино што им добро обављену сетву квари скупи трошкови заснивања производње у односу на лане упркос томе што цена пшенице иде нагоре.Према подацима Аграрног савеза Србије ове године под житом ће бити веће површине него лањске године , за око пет посто, па ће под овом пољопривредном културом бити око 630.000 хектара, уместо прошле агроекономске године када је жито заузело близу 600.000 хектара.

  • Веће површине под пшеницом вероватно су због цене -–каже за “Дневник” председник Аграрног савеза Србије Ненад Манић. – Пондерисана цена килограма пшеничног зрана ове седмице на Продуктној берзи Нови Сад коштала је скоро 35 динара, односно 34,5 динара са ПДВ-ом.– На почетку оптималног рока сетва јутра пшенице је коштала око 32.000 динара, а сада су трошкови већи по јутру за више од 5.000 динара – наглашава Манић. Иначе,стручњаци за ову област пољопривреде стално опомињу ратаре да се држе рокова, који је код нас гледајући на агроеколошке услове од 5. до 25. октобра, премда неке семенске куће, развојем модерних семена, сматрају да се треба сејати од 10.октобра, па и током прве седмице новембра, због климе, сушне и топле јесени и благе зиме.
Илустрација: Под житом ће бити веће површине него лане

Од сетве посејане у право време, каже струка, зависи квалитет зрна и приноси, који уколико се пшеница не посеје правовремено могу да буду нижи и 20 одсто, а сејање пре или касније од оптималног рока ниједна агротехничка мера не може у потпуности надонадити, већ само ублажити последице.Сетва у право време омогућује нормалан предзимски развој, добро укорењавање јер биљка у зимском периоду треба да има најмање три листа на стаблу или у фази почетка бокорења један до два бочна изданка.

  • Аграру требају и подстицаји од државе . Земље у окружењу дају ветар у леђа земљорадницима који се баве сувим ратарењем, па то треба да чини и наша држава. Показали смо за време едидемије да имамо довољно хране и у погледу снабдевања није било проблема што се тиче намирница. Зато држава снажније треба да стимулише пољопривреднике да пшеницу сеју на већим површинама од досадашњих и, уместо да се хвалимо са извозом сировине, почнемо да је прерађујемо и по тој индустрији постанемо познатији – нагласио је Манић.
Илустрација: Ратари који сеју пшеницу решили да се удруже/ Фото: Pixabay

Паори да се удружују

Председник Аграрног савеза Србије Манић истиче да је дошло време и да се ратари који сеју жито почну удруживати, оснивати своје задруге и крену да успостављају сарадњу са прерађивачима, ради бољег пласмана рода и више цене.

Познато је, наводи, да прерађена сировина доносе бољу зараду, од зрна пшенице.

Извор:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobra-cena-posejala-psenicu-na-cak-630000-hektara-13-11-2021

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар