Дивља ротква је коров који може бити једногодишња или вишегодишња биљка. Најчешће се појављује у стрним житима,кукурузу, соји или сунцокрету и може да нанесе озбиљну штету овим ратарским културама. Уколико је поједе стока негативно утиче на квалитет млека и меса код животиња. Повремено се јавља и у повртњацима, а ређе у воћњацима.
Како се шири?
Дивља ротква (лат. Рапханус рапханиструм) је широколисни коров који припада породици роткви из фамилије купуса. Верује се да је предак домаћој роткви, мада ботаничари сматрају да је гајена ротква заправо подврста свој дивљег рођака. Води порекло из Азију и појединих области Медитерана одакле се проширила широм света. Само име дивља ротква или репа, како је зову у појединим деловима Медитерана, име је добила због брзе клијавости семена.
Клија чак два пута годишње у рано пролеће и рану јесен након што зрело семе падне на тло, при температури од два до четири степена.
Расте у сувим, топлим и умерено топлим подручјем, а одговарају му кисела, хумусна и растресита земљишта.
У питању је инвазивни коровом који се брзо шири по њивама. Има усправно, разгранато и на попречном пресеку округло стабло,често меснато задебљало, покривено чекињастим длакама. Може да порасте до 60 сантиметара у висину. Корен је вретенасто задебљао, налик домаћој роткви само знатно мањи. Листови су зелене боје са дршкама, приземни листови овалног облика и перасто дељени, док су горњи ланцетасти. Цветови су двополни бели или светло жути, ређе љубичасти скупљени у гроздасте издужене цвасти. Плодоноси од пролећа до јесени и у време цветања и
стварања плода отровна је за говеда и овце, али и врло токсична за људе. Своју отровност губи након што плод сазри и отпадне са матичне биљке. Семе плода је се налази у овалној, црвенкастој капсули и може да се користи као зачин. Љуткастог је и оштрог укуса најчешће се употребљава као замена за рен. Семе је скривено у љуспастој опни која сазрева крајем августа. Једна биљка током вегетативног циклуса може да произведе између 150 и 2.500 семенки преко којих се размножава и брзо шири. Семе задржава клијавост и до 10 година. У почетној фази клијања и
плодоношења може издржати температуру и до -11 ° Ц, али ако је млада биљка већ никла мраз је може уништити.
Превентива и сузбијање
Када је у питању превентива, искусни ратари сматрају да је сетва чистог семена гајене културе најбоља превенција против овог корова. Савету, такође, и да се на њиви што чешће мења узгој ратарских култура, јер је мања шанса да се појави дивља ротква.Добро дође и плодоред као и чешће фрезирање посебно у кукурузу. Лакше се сузбија док је у почетним фазама развоја, а касније када биљка крене у вегетативни пораст њено уништење је много теже.
Када су у питању хербициди дивља ротква је осетљива на препарате на бази форамсулфурон, плус јодосулфурон-метил-натријум (Maister OD) уколико се појави у кукурузу. За соју се користи кломазон, метрибузин (Buzzin 70 WG, Senkor) код уљане репице кломазон (Komersant 4-E, Rampa EC) док је за луцерку најбоље употребити метрибузин (Buzzin 70 WG, Senkor).
Међутим, ове хербициде не треба користити на сопствену руке већ се пре куповине и употребе треба консултовати са стручњацима за заштиту биља. Они ће на основу закоровљености и колико се дивља ротква проширила на парцели одредити технику њеног сузбијања,односно начин употребе хербицида.Дивља ротква је медоносна биљка и даље велике количине нектара и полена за пчеле. Некада се широко користила у народној медицини. Лековити део биљке су млади листови у рано пролеће пре цветања када се могу користити сирови као додатак салатама због огромне количине витамина Ц. У лековите сврхе користи се и семе, али након што у потпуности сазри крајем лета. Уколико се
користи у виду чаја помаже код лакших облика бронхитиса,промуклости и кашља јер има моћ растварања, па се накупљени шлајм у дисајним путевима брже и лакше избаци. Измрвљено семе дивље роткве припремљено с медом као густи, лековити мелем узима се једном дневно и то малом кашичицом за отклањање болова у куковима. У комбинацији са белим вином семе овог корова помаже код отежаног мокрења. Ипак, пре употребе требало би се консултовати са лекаром или добрим познаваоцем лековитог биља.
Извор: Агробизнис магазин
