Берба малине полке још увек траје. Ових дана већ се сумирају први резултати, јер је већина засада на другој половини убирања плодова. Ценовно, ова година ће бити солидна, што нам потврђују и најстрији малинари у краљевачком крају,
Радена и Радојица Мареновић. Своју малинарску причу отпочели су прилично касно, одласком у пензију, кажу из интереса, али и досаде. Ипак, производња је за наше домаћине била прилично проблематична.
Малина полка се одомаћила у краљевачком крају, заправо по површини засада је доминантна, нарочито у последњој деценији. Разлоге треба тражити у њеној нешто другачијој технологији, за многе лакшој, бољој адаптилности, али и приносу који је знатно виши имајући у виду дугородније
цветање и бербу која траје до првих мразева у идеалним условима. Експанзију узгоја ипак је својевремено покренула цена. Сви разлози су били покретач да брачни пар Мареновић у Конареву заснује плантажу на 50 ари и то под закуп.
„Ми смо почели са засадом горе уз кућу пре десет година.Међутим, нешто је тајила, није била добра земља, а ни воде није било у изобиљу. Онда смо узели ову парцелу овде у Конаревском пољу, поред Ибра и сад смо задовољни, што се тиче парцеле и гајења. Воде има у изобиљу, урадили смо
кап по кап. Било је ту свачега, једне године цена добра, друге лошија, али нас није колебало шта ћемо даље. Хтели смо и да одустанемо,јер је Радојица био мало попустио са здрављем.Види како године су то! Али било нам је жао много се ту улагало, она лепо изгледа, тако да ево нас опет у берби хвала Богу! Ове године берба је кренула на време, све друго је било тешко“ причају заједно Радена и Радојица.
Илустрација: Са производњом малине Радојица је започео одласком у пензију
Очекивани род са око 10 тона је био више него одличан, што је кажу Мареновићи сада недостижно. Жао им труда и улагања али против небеске силе се не може. Највећи парадокс је да они имају противградну мрежу коју нису поставили.
„Малина је, како да ти кажем, била иделана, све узбујало,уцветало, заметнуло плодове. Десет дана пред бербу наиђе град и олуја. То се било савило до земље. Мислили смо ништа нема. Жене што нам помажу саме дошле да повежемо гране. Било је страшно, мислили смо нема ништа! Поврати се али после јако сунце, само избелело плодове, није то квалитет, није ни род, али шта ћеш против природе се не може! У августу опет неколико јаких киша са ветром. Ма није ове године добро. Што нисмо покрили, па ето сваке године кажемо нећемо више да радимо па опет, на пролеће
наставимо каже Радена.
Мрежа, нажалост стоји код куће питам и домаћина зашто?!
„Мрежу смо купили, али треба све ово коље да заменим, треба жица, треба снага за то! Ми смо код куће горе у Ђоковићима били поставили мрежу, али ветар то све разбуцао. Час посла то ветар поломи ако није урађено како треба. Мора да буде стабилно, а куд сатбилно када се и ми више од година заводимо! То мора снага да поставља, ми то више нисмо“,каже Радојица.
Наши саговорници кажу струку слушају и примењују све мере у дан и сат, да нису временске неприлике поквариле посао била би златна година. Иначе, ово двоје малинара укњижени
су као најсатарији произвођачи у овом крају. Радена је начела осму деценију, док Радојица добро гази девету и кажу није им тешко. Вредно сваког поштовања ! Ваљда човека и нужда натера јер су својевремено радили и своју земљу али и на државној служби. Данас пензија не покрива трошкове
живота.Заједно немају четрдесет хиљада. Нису то неке паре, оде за лекове, за дажбине.
„Ми смо навикли да радимо и када смо отишли у пензију хтели смо мало да додатно зарадимо. Не можеш ни да седиш докон. Тада је малина, ова нова ,,полка“ почела да се гаји и тако мало по мало кренула нам добро. Водимо и рачуна, не радимо по врућини, ујутру поранимо и око 11 сати бежимо. После подне се вратимо опет једно два – три сата. Помогну и две жене у плевљењу и сада у берби. Велики је посо. Деца кад стигну, али богами стално су на путу“ приповедају своје искуство наши саговорници.
Илустрација: Радена је задовољна додатним приходима од малине
Прошлогодишња цена за органску полку била је 500 динара,тако да очекују нешто виши конто у овој сезони. Радена шеретски помиње и нешто већу цифру.
„Није ово тежак посао, мало је већа обавеза сада када се бере. Ове, али и прошле године добра цена, није да није. Прошле године изашла малина на 550 динара, али ове године ђубриво,препарати, радници, све поскупело“, прича нам Радена.
„Било је ове године у берби ђака, студената, незапослених. Ја сам на њивама од средине маја у јагодама, малинама, кајсијама,сада опет малине на крају у берби јабука. Ја сам задовољна.Добри су нам домаћини и плаћају. Када су биле велике врућине од поднева нисмо брали али ујутру подранимо. Ко хоће да ради може да се заради“, kаже Јелена Стевановић берач.
Славица Кошанин годинама бере воће, има чак и своју екипу.Тешко је брати али је како каже тешко и призвести.
„Задовољна сам дневницом, наравно да увек може боље. По великим врућинама не може ни да се ради цео дан. Паралишу врућине и нас и засаде, гори што кажу и небо и земља. Пре тога су имали град, олују. Жалосно, људи су уложили сав свој труд, рад, новац, али шта је ту је, против природе се не може.Ваљда ће цена воћа да покрије ову муку“.
Полка ће се брати до првих мразева, наравно ако време допусти. Ми смо им пожелели да буде берићетно и дуговечно,јер својим радом то итекако заслужују. Невероватно је са којим еланом и расположењем овај посао уопште обављају имајући у виду датум у њиховим личним документима. Они су прави доказ да година рођења нема везе са радним обавезама и здравим погледима.
Извор: Агробизнис магазин
