Да ли знате која је најскупља али и најисплативија делатност у пољопривреди?

Аутор: draganadpetrovic
55 посета

Србија све више постаје земља доброг вина и винарија, а да би се имало врхунско вино морате да имате исту такву лозу.Да је Србија на путу да постане земља врхунског вина и винара показала је недавно и одлично организовани и веома посећен сајам „Винска визија – Отворени Балкан“. А та вина која су заинтересовала и многобројне иностране дистрибутере и ресторатере, морала су да потекну од квалитетне лозе, јер једно не иде без другог.

Управо добијање лозе врхунског квалитета посао је породице Пантелић, која у истоименом расаднику у Селишту код Трстеника већ деценијама на домаће и инострано тржиште сваке године избаци 200.000 лозних калемова.

– Имамо дугу породичну традицију производње искључиво лозних калемова, ја сам четврта генерација калемара. Имамо фирме са којима радимо већ 65 година – објашњава у емисији „Сложно, успешно!“ канала АгроТВ Ратко Пантелић.Производња лозе са Мораве је 95 одсто унапред договорена са купцима, који су овде већ наручили неку од тридесетак врста винове лозе, што интернационалних што аутохтоних.

– То је посао који траје преко целе године, а површине се мењају како које године, од два хектара навише. Последњих година смо то свели на количину коју можемо да обрађујемо само као породица, јер је проблем радне снаге велики – објашњава домаћин кога међу калемарима и винарима знају као Рацу.

Асортиман, као и количину, одређује купац, али Пантелићи се не устежу да врше огледе и узгајају и неке непознате или мање познате сорте. Из таквих експеримената може да се развије и нова квалитета сорта.– Деведесетих година смо тако кренули са размножавањем (аутохтоне српске) сорте тамјаника, данас веома популарне – објашњава Пантелић.

Илустрација: Узгој садница и калемова ложе тражи велика улагања

Сад су ту у расаду и друге домаће сорте о којима се посебно води рачуна због очувања традиције: прокупац, смедеревка… Ту је и једна сорта која је готово заборављена – јагода, која се сада испоручује многим виноградарима у Жупи.

– Сада у винограду преовлађује тамјаника, једна четвртина је под њом. Потрефило се да је тражена и на јужном и на северном тржишту. Готово изумрла сорта је поново показала свој квалитет и оправдано задобила тржиште. Сада правимо сличну причу са јагодом, која је већ на неколико хектара винограда у Србији. Занимљив нам је и прокупац, од којег се сада прави врхунско вино што је било незамисливо раније за оне који су форсирали интернационалне сорте -истиче Ратко.Да би се годишње одгајило стотине хиљада биљака спремних за расад у виноградима Србије, ширег региона али кроз кооперацију и земаља бившег СССР-а, неопходан је и велико улагање. Ратко Пантелић каже да је калемарство вероватно најскупља делатност по величини улагања по површину у пољопривреди. Велики део тога отпада на прави систем за наводњавање, а код Пантелића то је систем „кап-по-кап“.

– С таквим системом можемо да контролишемо количину влаге, јер сувише владе биће контрапродуктивно за развијање кореновог система – објашњава Ратко.

Али, велико улагање даје и велики поврат новца.

– Досад је то било на завидном нивоу. Уколико се постигне прави квалитет лозних калемова, са добрим процентом пријема зарада ће бити одлична. Али, дешава се и да „изда година“, па да се буде у минуса – напомиње домаћин за Агро ТВ.бог тога је овај посао и јако стресан, напомиње овај калемар, али ипак га се не би одрекао.

– Србија иде добрим путем што се тиче винарства и виноградарства. Једна разлог јести и то што држава даје субвенције, па људи улазе у добру причу и праве винограде и винарије. И ми смо добили субвенцију за производњу калема. То је мала количина новца, али даје нам ветар у леђа – закључује калемар Ратко Пантелић.

Илустрација: Могу ли српски калемови и лоза да стану на црту италијанским 

Пантелићи су у свом расаднику калемили и неколико векова стару грчку лозу са Хиландара. Овде узгојене биљке су раздељене српским манастирима који имају винограде.

– На Хиландару имају стари виноград и нове засаде. Велика је част и понос што смо успели да од неколико старих чокота развијемо лозу за манастире – истиче Ратко Пантелић.

Извор: https://www.agrotv.net/kalemarstvo-je-najskuplja-delatnost-po-velicini-ulaganja-u-poljoprivredi/

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар