„Дани поља“: Храна постаје злато новог доба

Аутор: draganadpetrovic
60 посета

Храна и енергенти постају злато новог доба, поручено је јуче са традиционалог Јесењег дана поља, уприличеног на огледним пољима новосадског Института за ратарство и повртарство на Римским шанчевима код Новог Сада.Пољопривреда и производња хране зато представљају најзначајнији сектор домаће привреде. У томе велику улогу има управо Институт који је у протеклих осам и по деценија прешао дуг пут од Пољопривредне огледне и контролне станице до врхунске научно-истрживачке институције препознатљиве ван Србије по великом броју регистрованих сорти и хибрида, биљних врста на домаћем терену и на светској аграрној мапи. Институт је, речено је, не само домаћи бренд већ и глобални аграрни бренд.

Присутнима се обратио и председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине Иштван Пастор, будући да покрајинска администарација различитим мерама подржава развој пољопривреде, али и научне развојне пројекте Института за ратарство и повртарство.

– Институт је прави пример добре сарадње привреде и науке и на најбољи начин обједињује нова знања, технологију, образовање и услуге па је зато установа од националог интереса – казао је председник Скупштине Војводине Пастор. – Заправо, наука и привреда обједињени кроз практичну примену представљају највредније чиме Институт може да се похвали.

Илустрација: Жетва соје тек ће показати право стање са овом ратарском културом

Јесењи дан поља означила је отвореним државна секретарка за научни и технолошки развој проф. др. Маријана Дукић Мијатовић, која је рекла да иза свих резултата Института стоје вишедеценијска улагања у науку, селекцију, агротехнику и технологију производње, што је посебно значајно данас када климатске промене мењају устаљен начин пољопривредне производње.

– У којој мери ће се нека земља прилагодити овим променама зависи, пре свега, од научне основе коју развија и савремених научних трендова које примењује – истакла је проф.др Маријана Дукић Мијатовић.
Директор Института проф. др Јегор Миладиновић истакао је да се успех Института огледа и у томе што се пољопривредници највише одлучују за домаћи бренд НС семе, упркос великој конуренцији на тржишту. – Тим врхунских стучњака је гарант квалитета онога што Институт ствара, а ствара хибриде, технологију гајања, ради на образовању студената и пољопривредних произвођача – казао је др Миладиновић и навео да је задатак да се стварају сорте отпорне на климатске непогоде као што су суше и високе дневне темратура које су управо обележиле ово лето.

Институт за ратарство и повртарство од националог значаја био је домаћин у јуну 20. међународне конференције о сунцокрету, највеће ове врсте у свету. Било је присутно преко 450 истрживача и стручњака из 30 земаља, подсетили су јуче присутне на Јесењем дану поља и том приликом изнели и податак да је Инситут од настанка до данас био носилац и учесник у више од 170 националних пројеката и у преко 80 међународних. – Резултати свих ових пројеката представљају значајан допринос светској бази научног знања и унапређењу ратарских и повртарских врста на националном и светском нивоу.

Илустрација: Суша је десетковала кукуруз па се очекује нижи принос

Кукуруза три тоне, а соје испод тоне

Јесењи дан поља био је прилика да се још једном чују каква су очекивања стручњака у вези приноса кукуруза и соје јер су суша и високе дневне темературе десетковале усеве.

По речима др Горана Бекавца, национали просек кукуруза ће бити од 3 до 3,5 тона по хектару. – Киша није поправила стање кукуруза – навео је Бекавац рекавши да ће приноси бити значајно нижи у односу на вишегогишње просек. Препорука је ратарима за догодине да сеју ране хибриде, у првој седмици априла када је температура земље на дубини од пет до седам сантимерата десет до 12 степени. Кукуруз нико не треба сејати 15. марта, али се може у првој седмици априла сејати и ми већ годинама у том периоду имамо климу која погодује да семе положи у земљу – казао је Бекавац.

Када је реч о соји, др Војин Ђукић каже да ће киша само донекле поправити стање уљарице само оној која је још зелена, али да на тим парцелама, ипак неће бити нешто већи приноси.

– Има доста њива на којима соје има испод тоне по хектару, премда има очекивања да ћемо соје ове године имату у просеку 1,8 тона по хектару. У протеклих десет година се показало да касније сорте боље успевају у односу на ране па би ратари требали да следе ту праксу – казао је Ђукић, рекавши да је ова гидона баш неповољна за соју.

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/dani-pola-hrana-postaje-zlato-novog-doba-03-09-2022

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар