Грожђе је назив за плод винове лозе. У исхрани људи користи се већ хиљадама година и верује се да је винова лоза је једна од најстаријих култура које човек гаји. Прво грожђе расло око обала Црног мора где су настала и прва вина и то неконтролисано када је долазило до врења сока услед високих температура.
Попут јабуке и за грожђе су се кроз векове везивала магијска својства и веровања. Винова ложа се узгајала у Месопотамији, стари Египћани су бербу грожђа и вино повезивали са богом Хатхора, Грци са Дионисом а Римљани са Бахом. Зато и не чуди што се вино сматрало за нектар богова. Ни мало случајно вино је добило важно место и у хришћанству и симболично представља крв Христову.
Илустрација: Сорте се разликују по боји, величини и укусу зрна
Бело и црно грожђе?
Винова лоза је име добила по латинској речи viere што значи везивати, преплитати и речи vinifera што значи онај који даје вино. У питању је вишегодишња биљка која може да расте и даје плод и више стотина година што потврђује и лоза светог Симеона Мироточивог на Хиландару која рађа више од 800 година. Има дубок и јак корен, мање стабло и узгаја на вертикалним стубовима са хоризонталним жицама које ће га држати или на местима где се винова лоза може увијати око стуба или неке друге подлоге. Постоје бројне сорте које се разликују по боји, укусу и величини зрна иако се најчешће деле на бело и црно грожђе. Осим ових постоје и црвено, црно, тамноплаво, жуто, зелено и розе. Бело грожђе какво ми познајемо је у ствари зелене боје и еволутивно је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за тамну боју грожђа. Осим по боји у тамнијим сортама овог воћа има већа количину ресвератрола који је познат по утицају на успоравање старења због чега грожђе носи епитет „еликсир младости.“ Семе и кожица црвеног грожђа имају и велику количину влакана. Најпознатије сорте црног грожђа су: совињон, мерлот, пинот и шираз, а белог – шардоне, семиљон, ризлинг и траминер.
Грожђе обилује витаминима и фолном киселином. Само 100 грама овог воћа садржи 25 одсто препоручене дневне количине витамина Ц. Грожђе је богато и витаминима А и Б 6, потом калијумом, угљеним хидратима, протеинима, калцијумом, магнезијум… Грожђе има велику концентрацију изузетно снажних антиоксиданаса који штите организам од бројних болести. Научници су утврдили да у овом воћу има више од 1600 корисних биљних једињења а највећа концентрација антиоксиданаса налази се у семенкама и кожици грожђа. Црно грожђе садржи више ових корисних својстава због богатства антоцијанина који му дају боју. Антиоксиданси у грожђу остају присутни и после ферментације због чега црно вино има тако богат укус.
Илустрација: Грожђе помаже код регенерације коже и успорава старење
Грожђе као лек
Истраживачи из Бостона открили су да полифеноли грожђа могу да смање лош холестерол, снизе крвни притисак и смање упале што све утиче на бољи рад срца. Установљено је и да спречава згрушавање крви што спречава ризик од срчаног и можданог удара. Црно грожђе помаже код памћења и ублажава бол па се препоручује пацијентима који болују од гихта и реуматоидног артритиса, стимулише имунолошки систем, умањује стрес и повољно утиче код алергија. Грожђе чисти бубреге и штити уринарни тракт, регулише шећер у крви па се препоручује дијабетичарима. Веровали или не, грожђе помаже и код регенерације коже посебно оне која је оштећена деловањем ултраљубичастих зрака сунца. Биљна једињења којима је ово воће богато помаже и код заштите од најчешћих обољења очију као што су макуларна дегенерација, глауком, катаракта и дијабетичног ока. Истраживања су показала да црно грожђе повећава ниво мелатонина хормона неопходног за здрав и квалитетан сан.
Винова лоза се сматра светим дрвом јер се од грожђа добија вино, односно симболично Христова крв па се верује да демони и нечастиви не смеју ни да приђу виноградима. У народној медицини осим вина које се користило за лечење разних болести од прехладе до упале бешике, анемије и реуматичних болова, лист винове лозе премазан медом употребљавао се за брже и лакше зарастање рана. У Македонији и Турској се већ вековима прави маџун или мед од грожђа. Овај природни препарат доприноси јачању општег здравља и имунитета, убрзава метаболизам, сагорева масти, регенерише јетру и помаже код респираторних инфекција. Конзумира се свакодневно по 1 до 2 кашике растворене у чаши воде, чаја или млека. Припрема није компликована. Грожђе се самеље и остави да одстоји у комини док се не добије шира. Затим се процеди кроз газу и у већој шерпи кува све уз обавезно скидање пене све док се не добије густа маса попут меда. Сипа у стерилисане тегле а како кажу може да стоји деценијама.
Колико год грожђе било здраво за човека нипошто га не треба давати кућним љубимцима посебно не псима јер код њих може озбиљно обољење бубрега.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
