Где смо погрешили са малином?

Хладњаче нису успеле да продају прошлогодишњи род малина, а откупљен је по високој цени која би сад требало да се плати. Малинари из „Агро-еко воћа“ имају предлог како.Велики проблеми надувавања цене стигли су српско малинарство. Прошлогодишњи род стоји непродат у хладњачама јер је извоз подбацио, пошто због економске кризе ни купци у Европи нису били вољни да плате скупо, или чак уопште једу малину.

Много произвођачи су остали неисплаћени и сада је проблем проширен на цео ланац. Због тога из ариљске Земљорадничке задруге „Агро-еко воће“ предлажу да се прошлогодишњи род заложи у Фонду за развој, како би се добили кредити за исплату, пише „Нова економија“.

– Прошлогодишњи род малине мора да се исплати према цени која је прокњижена у сезони бербе 2022. године – поручује Божо Јоковић, директор задруге.

Илустрација: Подбацио извоз малине

Он каже да о цени за 2023. годину малинари морају веома брзо да разговарају са државом и великим извозницима јер још није решен велики број питања у сектору малинарства. А само овај проблем није мали јер код неких произвођача у околини Ужица, ради се о половини последњег рода.

Јоковић каже да су количине извезене малине у 2022. смањене у односу на 2021. годину и то не за мало. Са 96.000 тона извоз је пао на 68.000 тона, што је готово 30 одсто.

– Не смемо да занемаримо и количине увезене малине у 2022. То је за нас понижавајуће, да се увезе малина лошијег квалитета по много бољој цени од оне коју нама домаћи купци нуде. Ово је тема за размишљање и питање где смо сви погрешили. У 2023. години не смемо дозволити да улазимо у неизвесност, као што је било 2022. године. Бојим се да ће после те неизвесности доћи до урушавања у сектору малинарства – наглашава Јоковић.

Проблем неисплаћеног рода и неизвезене малине прелива се даље и на кредитирање. Мораторијум на кредите, који је одобрило Министарство пољопривреде и Народна банка Србије, одговара великим и средњим хладњачама, али мале хладњаче и задруге морају да нађу другачији кредитни аранжман.

– Имамо воће на лагеру и желимо да га заложимо код неке банке или у Фонду за развој и да дођемо до кредита да се исплате произвођачи. Били смо на састанцима и предложили. Најбоље решење је да се лимитира залог малине у количини од 100 тона у Фонду за развој да се плате произвођачи и да се малина прода када се ствари среде на тржишту. Наша групација одговорно потврђује и гарантује да ће кредит вратити држави и платити малину јер малина је у нашој хладњачи. Нећемо да будемо колатерална штета – поручује Јоковић и наводи да је ово последица договора које су прошле године постизали држава и Асоцијација произвођача малина.

Илустрација: Проблем неисплаћеног рода малине прелива се даље и на кредитирање

Задругари, како каже, нису били на њиховим састанцима и нису упознати са тим шта је на њима договорено.

– Сада се сви међусобно оптужују, а истина је да имамо проблем који треба да решимо. Сада је нама врућ кромпир у рукама, а ничим нисмо допринели целој тој ситуацији – истиче Јоковић.

Почетна прокњижена цена малине прошле године била је од 450 до 650 динара по килограму, зависно од локација на којима су те цене примењиване и великих откупљивача, подсећа Јоковић.

Додаје да управо та прокњижена цена мора бити плаћена примарним произвођачима, јер трошкови производње, укључујући и радну снагу, били су на историјском максимуму 2022. године.

У вези са ценом малине за 2023. годину, како каже саговорник „Нове економије“, малинари удружени у задруге или мале хладњаче требало би да расправе са са ресорним министарствима, Владом, великим извозницима и великим произвођачким групацијама.

– Видели смо шта нам је било прошле године када смо доживели један маркетиншки пресинг о цени малине од 800 или 1.000 динара по килограму. На крају смо добили једну илузију коју не можемо да остваримо – закључује Јоковић.

Извор: https://www.agrotv.net/gde-smo-pogresili-sa-malinom/

ФОТО: Pixabay